Значајан корак у тестирању крви на Алцхајмерову болест

У студији објављеној у научном часопису Alzheimer's and Dementia, на којој су радили научници из Кингс колеџа у Лондону и компаније "Proteome Sciences plc" из Велике Британије, анализирано је преко 1.000 појединаца, и то је највећа студија ове врсте до данас.

Истраживачи су користили податке из три међународне студије. Узорци крви од укупно 1.148 особа – 476 са Алцхајмеровом болешћу, 220 са умереним когнитивним оштећењем (МЦИ) и 452 старије особе, без деменције, као контролни узорак анализирани су на 26 протеина за које се раније показало да су у вези са Алцхајмеровом болешћу.

Подгрупи од 476 особа из све три групе урађен је и снимак мозга магнетном резонанцом (МРИ).

Тим који је радио на студији открио је да је 16 од 26 протеина у јакој вези са скупљањем мозга код или умереног когнитивног оштећења или Алцхајмерове болести. Затим је урађена друга серија тестова да би одредили који од тих протеина може да предвиди прогресију умереног конгитивног оштећења у Алцхајмерову болести.

Открили су комбинацију од 10 протеина који су способни да предвиде да ли ће особе са овим оштећењем добити Алцхајмерову болест током једне године, са прецизношћу од 87 процената.

Алцхајмерова болест најчешћи је облик деменције. Према проценама, у свету до 2050. године 135 милиона људи ће патити од деменције. У 2010, годишњи глобални трошкови за деменцију процењени су на 604 милијарде долара.

Умерено когнитивно оштећење или МЦИ обухвата проблем са свакодневном меморијом, језиком и пажњом и може да буде рани знак демеције, или стреса или анксиозности. Међутим, код отприлике 10% људи са МЦИ дијагнозом развије се деменција током годину дана, али поред регуларних процена - мерења пада памћења - тренутно нема прецизног начина предвиђања ко ће или ко неће, добити деменцију.

„Како је почетак Алцхајмера често спор и префињен, тестирање крви ради откривања особа са високим ризиком од болести у раној фази било би од стварног значаја. Откривање првих знакова Алцхајмерове болести би побољшало клиничка испитивања, развој нових терапија и помогло би онима који су већ забринути за своје памћење. Међутим, ми тренутно нисмо у позицији да користимо такве тестове за скрининг опште популације“, рекао је др Ерик Каран, директор Фондације „Истраживање Алцхајмера“, водеће добротворне организације за истраживање деменције у Великој Британији.

Тренутно не постоји ефективна, дуготрајна терапија Алцхајмерове болести и верује се да многа нова клиничка испитивања не успевају, јер се лекови дају у исувише касној фази болести. Тестирање крви би се могло користити за откривање пацијената са раним фазама губитка меморије, и за клиничка испитивања у циљу проналажења лекова који би зауставили прогресију болести.

„Алцхајмер почиње да утиче на мозак много пре него што се код особе постави дијагноза. Многа од наших испитивања лекова нису успешна зато што је у време када особа добије терапију мозак већ тешко оштећен. Једноставно тестирање крви би могло да нам помогне да откријемо пацијенте који се налазе у много ранијем стадијуму болести. Ми се надамо развоју терапија које би спречиле прогресију болести. Следећи корак би било верификовање наших налаза у даљим сетовима узорака, да видимо да ли можемо да побољшамо прецизност и смањимо ризик од погрешне дијагнозе како би развили поуздан тест погодан за лекарску примену“, каже професор Сајмон Лавстон, старији аутор студије, са Унивезитета Оксфорд.