Манастир Милешева и култ Светог Саве

Осликане фреске сматрају се највећим дометом фреско-сликарства тог времена у Европи.

Црква Вазнесења Христовог у Милешеви саграђена је у 13. веку као једнобродна црква у стилу рашке школе. Ктитор је био краљ Стефан Владислав, син краља Стефана Првовенчаног.

Поред чувеног милешевског Белог анђела и остале фреске које испуњавају унутрашњост и истичу сакралност ове цркве говоре о важности самог манастира и сликарским дометима средњовековних мајстора. Представљају претечу и увод у целокупни развој уметности који ће се у Италији одвијати у другој половини 14. века, истичу стручњаци из Италије.

Милешевско сликарство допуњава и својеврсну празнину у византијској уметности, између стваралаштва византијске династије Комнина током 12. века и ренесансе династије Палеолога од краја 13. до средине 15. века су јер фреске из тог периода уништене након пада Цариграда.

У историјским изворима није дословно написано, али се у науци сматра да је Свети Сава, не само помогао свом синовцу Владиславу у изградњи и сликарском програму његове задужбине манастира Милешеве већ је имао одлучујућу улогу.

Пренос моштију Светог Саве из Трнова у Србију и манастир Милешеву описали су животописци Доментијан и Теодосије. Култ Светог Саве убрзо се ширио и ван граница српске земље посебно у Бугарској. О томе када је култ Св. Саве заживео на том простору објашњавају стручњаци из Бугарске.

У првој половини 16. века осим трговачких каравана, кроз Милешеву су вековима пролазили војна и дипломатска посланства, поклисари, песници, мисионари и путописци, који су бележили значајне податке о цркви, манастиру и животу његових монаха.

У сусрет јубилеју осам векова манастира Милешеве који се обележава 2019. године у оквиру манастирског комплекса почетком септембра 2012. организован је Међународни научни скуп који је окупио црквене великодостојнике и бројне научнике, стручњаке из Европе, Балкана и наше земље.

Објављени научни радови у оквиру посебног зборника у великој мери ће допринети, афирмацији и осветљавању значаја ове српске светиње.

Значај манастира Милешеве за антрополошка истраживања, испоснице, средњовековни град Милешевац, минијатуре из „Историје светске културе“ из 16. века писане за руског цара Ивана Грозног, повеља деспота Стефана Лазаревића манастиру Милешеви, Власи нахије, Милешевска епархија, обновљена манастирска ризница и библиотека, конзерваторске интервенције италијанских стручњака, култ Светог Саве у српским земљама и Бугарској, манастир Милешева у српској народној књижевности само је део садржаја емисије „У сусрет - осам векова манастира Милешеве“ која је реализована у два дела у оквиру Образовно научног програма РТС.