Људско-машинска суперинтелигенција решење будућности

Човек је и даље супериоран над машином у многим случајевима као што су, на пример, уочавање понављајућих матрица или креативна апстракција. Уз помоћ компјутера, те људске когнитивне способности могу формирати ефектну комбинацију мултидимензионалне мреже са незамисливим дометом успешног решавања проблема. 

Систем микрозадатака и интерактивни систем 

Већина досадашњих рачунарских система се ослања на слање микрозадатака, који су изражени у бајтовима, бројним појединцима да би се потом резултати до којих они дођу сумирали. На пример, 165.000 волонтера умрежених у тзв. Ај вајер (Еyе Wirе) анализирали су на хиљаде слика онлајн како би се направила најкомплетнија мапа људских ретиналних неурона.

Овакав приступ који подразумева бројне микрозадатке неодржив је при сусрету са тешким изазовима данашњице. Неопходан је радикално иновиран приступ какав подразумева интерактивне системе динамског карактера који су у сталном процесу промена, а чија решења укључују и све могуће непредвидиве последице. Један од примера је могућа корупција која може настати у ситему прикупљања финансијске помоћи неопходне приликом природних катастрофа.

Конструкција флексибилног система у реалном времену

Нове рачунске технике подразумевају приступ масовном инпуту који се одвија у реалном времену. Сваки појединачни допринос решењу анализира компјутер и шаље даље на анализу вишег нивоа.

На тај начин се гради конструкција флексибилног окружења у којем се одвија сарадња усмерена ка највећим изазовима. Стручњаци са Универзитета Корнел су 2012. године започели реализацију те идеје у оквиру неколико рачунарских пројеката. Тема је глобална конзервација која се одвија постепено, део по део. У ту сврху је лансиран YаrdMap.оrg.

Убрзање на путу открића лека против Алцхајмерове болести

Рачунски институт при Корнелу је недавно одлучио да оснажи и убрза истраживање Алцхајмерове болести и то спајањем два успешна система микрозадатака у један интерактивни аналитички модел који приказује проток крви кроз мозак мишева. Систем који је коришћен за истраживање звездане прашине кроз милион слика аерогела, адаптиран је тако да може да врши идентификацију крвних судова у мозгу и да одреди мождане координате модификованом верзијом Ај вајер система.

„Омогућавањем појединцима, који су заправо припадници јавности, да учествују у свему, играјући неку једноставну онлајн игру, можемо, бар тако очекујемо, да редукујемо време за откриће правог третмана са неколико деценија на свега пар година“, сматра директор Рачунског института, доктор Пијетро Микелучи.

На овај начин сви имају прилику, и припадници нове генерације неговатеља али и пацијенти који су у почетној фази Алцхајмерове болести, да на неки начин узму ствар у сопствене руке.