До струје и трептајем ока!

Енергија таласа

Упорни и снажни океански таласи створили су идеју, да се та енергија искористи као извор струје. Концепт укључује коморе у одговарајућим заливима које су отворене према долазећим таласима. Вода испуни коморе све до краја где се налазе турбине. У основи то је систем сличан класичним хидроелектранама. Још једна идеја заснива се на притиску таласа док прелазе преко ваздухом испуњених јастука на дну мора.

Ударање таласа компресује ваздух у јастуцима, који се онда користи за окретање ротора у електричној турбини. Конструкција позната као „Морска змија“, ради на принципу спојених плутача које претварају вертикално гибање таласа у хоризонтално помицање клипова пумпи, пумпа потом потискује ваздух у резервоар који покреће ваздушну турбину и генератор.

Седам вати по кораку

Механичка енергија коју трошимо у извођењу једноставних дневних активности попут ходања, пењања степеницама, отварања врата, па и плесних корака, у будућности би могла представљати нови извор енергије. Данас се пиезоелектрични уређаји који ту енергију претварају у друге видове корисне енергије могу поставити на различите локације: на тротоарима, стадионима, школским ходницима, диско клубовима.

Технологија производње енергије из људских корака темељи се на савитљивим плочама прекривеним врстом мекане подлоге. Плоче могу произвести и до седам вати енергије по кораку. Енергија коју произведе стотину људских корака довољна је, на пример, за напајање лампи и неких мањих уређаја у трајању од по неколико минута.

Плима и осека

Енергија плиме и осеке је хидроенергија која гибање мора узроковано месечевим менама или падом и порастом нивоа мора користи за трансформацију у електричну енергију и друге облике енергије. Разлика у висини плиме и осеке на планети варира између 4,5 и 12,5 метара у зависности од географске локације.

Један од начина производње енергије су бране с двосмерним пропуштањем воде. Акумулирана вода струји кроз турбине уз коришћење висинских разлика. Највећа и најстарија електрана тог типа, изграђена још 1966. године, је плимна хидроелектрана „Ла Ронс“ у Француској, снаге 240 мегавата. Слични погони постоје и у Канади, Русији, Јужној Кореји.

Самонапајајућа сочива

Технологија производње људске енергије развија се чак и на микро нивоу - развојем самонапајајућих сочива које енергију производе из трептаја људског ока. Слично као и код „Гyгл наочара“, оваква сочива, могла би без батерија информације преносити кориснику пројектовањем слике пред очима стварајући доживљај једнак гледању у рачунар.

Грејање на отпад

Још један од креативних али врло исплативих начина добијања енергије је трошење капацитета отпада. Спалионица „Фафенау“ у Бечу, из отпадака производи струју за 25.000 домаћинстава и обезбеђује грејање за 50.000 домаћинстава.