Емпатија се може научити

Овај студијски налаз је веома важан јер је управо недостатак емпатије окидач бројних конфликата међу људима различитих националности и култура. Мирна коегзистенција различитости је циљ који се може досегнути управо развојем позитивног искуства и емпатије.

Аутори студије спроведене на Универзитету у Цириху су трагали за одговорима на питања да ли се емпатија може научити и како позитивна искуства с различитим људима утичу на емпатички мождани одговор.

Психолог и неуролог Грит Хајн је окупио тим стручњака да би током заједничког истраживања измерили мождане активности код испитаника са позитивним искуствима у контакту с различитим групама људи. Испитаницима је речено да током тестирања могу повремено очекивати болне шокове на рукама. Открили су да чланови њихове групе али и непознати људи или странци, могу дати свој новац да би их поштедели доживљаја таквог бола. Посматране су и бележене њихове мождане активности пре и после таквих искустава.

На самом почетку ове студије, бол који осећа странац односно припадник друге групе, изазивао је слабу мождану активност код субјекта. Значајан пораст интензитета можданог одговора у виду емпатије забележен је када је порастао број позитивних искустава са припадницима других, страних група.

Резултат студије показује да што је позитивно искуство чешће и богатије, то је већи пораст неуралне емпатије. Повећан емпатички одговор мозга према припадницима других група, непознатим људима или странцима, резултат је неуролошких сигнала насталих током процеса учења кроз добро искуство са странцима.

„Ови резултати су нам такође открили да позитивно искуство са странцима има тенденцију трансфера и шири емпатију и на све друге припаднике група странаца“, објаснио је психолог и неуролог Грит Хајн.

Генерализација добрих искустава која резултирају емпатијом је од пресудне важности за развој толеранције и културе која негује богатство различитости.