Савети за родитеље лоших ђака

„Обрукаћеш своју породицу!“, понављао је један очајни отац. Да ли вам је ово познато? Ближи се крај полугодишта и већ почињете да се нервирате. Ма колико се психички припремили за лоше оцене и неоправдане изостанке свога детета, не иде вам се на родитељски састанак. Ипак, није све тако црно.

Свет се никада није мењао толиком брзином као данас. Сви смо повезани у глобалну мрежу знања, а информације никада нису биле доступније. Да ли образовни систем, било где у свету, може да прати свакодневне промене у начину живота? Деведесете године прошлог века, биле су у знаку истраживања човековог унутрашњег света и потенцијала људског мозга.

Данас поуздано знамо да свако располаже са више средишта различитих интелигенција у свом мозгу. Постоје оне академске: математичка и лингвистичка, али и низ других: просторна (од изузетне важности за пилоте, навигаторе), визуелна, кинетичка (битна за спортисте, играче, чак и за хирурге), интерперсонална, интуитивна...

Да ли можемо да очекујемо од једног тинејџера, да седи сатима и учи? Можда ће желети да чита на поду, дуби на глави, а у школи се премешта из клупе у клупу. Пикасо је, као дете, имао обичај, да усред часа одшета до прозора и разговара са пролазницима. Све док га нису исписали из школе.

Није важно само учествовати, важно је и изгубити

Бројни су примери катастрофалних почетака славних лоших ђака. Књига Енциклопедија лоших ђака објављена пре неколико година у издању „Креативног центра“, наводи бројне примере: Томас Едисон такође је исписан из школе и одмах је у подруму направио своју лабораторију, Александар Дима, у својој дванаестој години није умео да чита, из школе су избачени: Жан Кокто, Балзак, Џек Лондон, а Сара Бернар, чак три пута.

Научник чија је теорија релативитета обележила судбину 20. века, Алберт Ајнаштајн, није успео да упише Политехничку школу у Цириху. Верди није примљен на конзервароријум, Сезан није положио пријемни испит за Школу лепих уметности.

Човек који је 1945. године на Јалти делио свет, сер Винстон Черчил, предао је, на пријемном испиту за колеџ, празан папир са две крмаче од мастила. Џулијена Асанжа, интернет активисту који је потресао свет афером Викиликс, мајка је исписала из школе. Асанж је студирао шест факултета. А отац са почетка овог текста, који се жалио на свога сина, јесте отац Чарлса Дарвина.

Суперучење, али на мој начин

Књига Револуција у учењу, објављена је на српском језику пре дестак година (издавач Тимграф). Аутори Гордон Драјдер и Жанет Вос истраживали су нове технике - суперучење, убрзано учење, мапе ума, сугестопедију, учење целим мозгом - интегративно учење. Између осталог, преобликовање наставно-образовног система, промену начина на који свет учи и идентификовање појединачног, личног стила учења.

Када се, дакле, суочите са низом негативних оцена свог детета, сетите се да су Ајнштајн, Черчил и Едисон имали своје стилове учења који се нису уклапали у школске институције. Ово је разлог појединачног школског неуспеха, тврде Драјдер и Вос. Проналажење сопственог стила учења, кључ је успеха.

Будућност школе

Аутори који су истраживали бројне методе, од вршњачког туторства, преко метода Лозанова у убрзаном учењу страних језика, до учења покретима, сматрају да је сваком човеку љубав према учењу урођена.

У будућности, школе ће бити организоване као доживотни и целогодишњи центри ресурса за целу локалну заједницу. У том новом свету који учи, границе ће бити избрисане, и свако ће бити, и наставник, и ученик.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво