Вирусу узрочнику најчешћих прехлада у ово доба године највише прија хладан нос

Научници никада нису били сигурни зашто су риновируси толико јаки, али сада је тим са Универзитета Јејл на прагу решења. Наиме, они сматрају да су риновируси нашли слабу тачку у имунолошком систему човека и да се развијају користећи хладан ваздух у нашим ноздрвама.

Током 60-их година истраживачи су најпре приметили да уколико се риновируси инкубирају на температури неколико степени нижој од телесне, много брже се множе. Био је то занимљив налаз, јер вируси често инфицирају слузокожу носа, која је прва на удару хладног ваздуха. У наредним годинама научници су тражили објашњење, разделили су вирус и проучавали његове делове, али ништа од тога није помогло да се објасни зашто се вирус множио брже при нижим температурама.

Др Акико Ивасаки и њене колеге, аутори студије објављене у најновијем издању листа Proceedings of the National Academy of Sciences, запитали су се да ли је раније посматрана погрешна страна једначине прехладе. Можда се риновирус не адаптира на било који посебан начин. Можда погоршавамо ситуацију када се са њим боримо на нижим температурама.

Да би испитали ту могућност, истраживачи су осмислили експеримент у којем су онеспособили гене у лабораторијској посуди, затим су испитали колико лако риновируси инфицирају ћелије при разним температурама. Изабрали су ћелије дисајних путева мишева, јер се гени глодара лако могу искључити из даље анализе.

Ипак, постојала је препрека: хумани риновируси се код мишева не размножавају добро. Тим је решио овај проблем тако што су дозволили да вируси мутирају и да се адаптирају све док нису почели брзо да расту у својим новим домаћинима. Тада су били у стању да уоче шта се дешава у ћелијама миша када их риновируси нападну.

При нормалној телесној температури ћелије су одговориле софистицираном одбраном, слањем упозоравајућих сигнала неинфицираним ћелијама око себе. Те ћелије су припремиле арсенал антивирусних протеина, које су даље користиле за уништење риновируса. Али, на релативно хладна 33 степена Целзијуса, тим је нашао да су се суседне ћелије слабо браниле, дозвољавале су риновирусима да их нападну и да се множе.

У хладним условима, имунолошки систем некако подбацује 

Овај резултат дао је објашњење зашто риновируси код људи изазивају прехладе на ниским температурама: у хладним условима, имунолошки систем некако подбацује. Да би то испитали, научници су ближе погледали ланац протеина укључених у одбрамбене ћелије, преко сензора који се хватају за вирус до протеина који делују као сигнали упозорења. Нашли су да ако искључе гене одговорне за прављене неких од ових протеина, ћелије нису више биле у могућности да се бране на телесној температури. Риновируси су лако напали оштећене ћелије без обзира на то да ли су биле топле или хладне. Инфицирањем носа риновируси могу да избегну имунолошки систем који вреба изван његовог домашаја. „Ту су нашли уточиште“, рекла је др Ивасаки.

„Главни проблем студије је у томе што ниједан од експеримената није урађен на живим животињама, већ на ћелијама у лабораторијској посуди“, наглашава Винсент Раканијело, виролог са Универзитета Колумбија, који такође није учествовао у студији. Многи други вируси, попут вируса грипа, такође инфицирају респираторни тракт, али они су специјализовани за инфицирање удаљенијих делова дисајних путева, где су температуре више него у носу. За ове вирусе се зна да носе гене који помажу у блокирању сигнала упозорења које ћелије користе за борбу против инфекција.

Тим који је радио на студији уједно је открио сојеве риновируса који могу да инфицирају плућа, и ове инфекције су повезали са нападима астме код деце. Др Ивасаки сумња да риновируси не користе софистицирану стратегију блокирања сигнала да би напали те топлије делова тела. „Можда ови појединци имају оштећену имунолошку одбрану против риновируса“, рекла је она. Др Ивасаки се сада пита да ли и други вируси користе хладне температуре да избегну имунолошки систем. Можда налазе заклоне не само у горњем респираторном тракту већ и у тестисима на пример, који морају да остану хладни да би се сперма нормално развијала.

Додатно, научници су дуго спекулисали како повишене телесне температуре праћене грозницом могу да буду добре за људски организам, али нису довољно истражили молекуларне детаље који објашњавају о чему је заправо реч. Нови налаз указује на то да наша тела могу да буду у ствари окидач за грозницу како би се имунолошки систем ефикасније борио против инфекције.

„То је такође једно од оних питања на која немамо добар одговор: зашто добијамо повишену температуру праћену грозницом, и како нам она помаже да се ослободимо патогена. Убудуће ћемо испитати оба смера, и више и ниже температуре“, рекла је др Ивасаки.