Пипци који мисле

Ово звучи необично било коме ко покушава да разуме природу интелигенције зато што то умногоме значи да се прати само један еволуциони правац.

Међутим, мекушци су се издвојили из свог соја пре него што је било који организам имао кичму, а једна посебна група, главоношци, од тада је постала довољно паметна да буде ривал неким кичмењацима.

Модерни главоношци су октоподи (хоботнице) лигње, сипе и наутилус (необично створење са љуском). Међу њима октоподи су оцењени као посебно интелигентни. Неки од њих праве склоништа од шкољки на морском дну. Неки су схватили да су рибарски бродови извори ситне хране.

Неки знају како да се пребаце из једног акваријума у суседни само ако тамо „има добар залогај“. Многи истраживачи желе да открију да ли се понашање октопода разликује у односу на интелигенцију кичмењака или је слично и у том случају, које су основне особине паметних створења било које врсте.

Каролина Албертин, еволуциони биолог са универзитета Чикаго и њене колеге у покушају да разумеју основе интелигенције код главоножаца, су по први мапирали геном калифорнијског октопода са две мрље. Резултати студије објављени у најновијем броју часописа Нејчер.

Научници су желели да утврде који сет гена је код октопода веома изражен у пређењу са генима код једноставнијих мекушаца. Пронашли су две фамилије гена. Прву групу, Ц2Х2, чине гени за протеине, транскрипционе факторе, који регулишу активности других гена.

Другу групу чине протокадерини (ПЦДХ) који регулишу развој нервног система. Обе фамилије гена присутне су код кичмењака, али колико је познато не и код других животиња.

Коаутор студије Данијел Роксар, генетичар са Института за науку и технологију на Окинави, у Јапану, објашњава протокадерине као молекуларне потписе који идентификују ћелију својим суседима, тако се омогућава успостављање везе, што је од виталног значаја у развоју нервног система. Код кичмењака могуће је да ћелије формирају комплексна нервна кола, сада је вероватно да то могу и октоподи.

Ефекти групе гена Ц2Х2 су мање познати, али с обзиром на то да их има више, то вероватно омогућава да гени октопода функционишу разноврсније у односу на једноставнија створења.

Свакако да је нервни систем октопода софистициран. И разликује се од кичмењака, где су неурони повезани кичменим стубом са мозгом, куда се продужеци нервних ћелија аксони шире даље по телу и командују радњу.

Октопод је главоножац и нема кичмени стуб, зато је баланс неурона концентрисан у пипцима који имају веома интересантан облик независности, развијен пре неких 270 милиона година када се октопод издвојио од осталих главоножаца.

Пипци лигње и сипе остали су под контролом мозга, док пипци октопода „мисле“ самостално када се ради о храни или некој претњи. Мозак може да преузме команду ако је то неопходно, али овај децентрализовани нервни систем чини октопода слободнијим од кичмењака. Он може да реагује брзо и инстиктивно, на мах, али може и да вежба контролу над својим пипцима само погледом на њих.

Нови приступ у истраживању доктора Албертина и колега пружа научницима шансу да даље проникну у природу интелигенције. Са отприлике пола милијарде неурона, калифорнијски октопод са две мрље, вероватно је паметнији од пацова који има свега 200 милиона.

Ипак, ова децентрализација нервног система говори да октопод има начин мишљења сасвим непознат у односу на кичмењаке. Само ово сазнање показује да се интелигенција може развити у више праваца.