Српски хемичари раме уз раме с јапанским – бактеријама против нафтних загађења!

Откриће јапанских научника да постоји бактерија која је способна да за кратак период разгради ПЕТ амбалажу одјекнула је светом прошле недеље, али мало је познато домаћој јавности да хемичари из Србије на сличан начин чисте нашу земљу од нафте и њених деривата и да са колегама из иностранства стоје раме уз раме.

Иако полиетилен терефталат (ПЕТ) загађује сваки кутак Србије, код нас је кључни проблем загађење земљишта и воде нафтом и њеним дериватима, истакао је у изјави Танјугу доцент Владимир Бешкоски са Хемијског факултета Универзитета у Београду.

Како објашњава Бешкоски, екипа тог факултета, под руководством професора Мирослава Врвића, успешно спроводи биоремедијацију и чишћење земљишта контаминираног нафтом и нафтним дериватима на индустријском нивоу, а сарадњу остварује са колегама са универзитета из Осаке, са Универзитета Кобо, али и са једном екипом Универзитета у Кјотоу.

„Наша вишедеценијска истраживања, где смо се трудили да изолујемо микроорганизме из животне средине који могу да користе нафту као једини извор угљеника и енергије, данас примењујемо на индустријским размерама. Управо на тој линији наша сарадња с колегама из Јапана“, рекао је Бешкоски.

Током биоремедијације српски научници не покушавају да разложе чисту нафту, већ се углавном обрађује земљиште које је контаминирано количином до 30 грама штетне материје по килограму земљишта.

Ако је загађено већом количином додаје се неоргански супстрат, као што је песак, чиме се прави “разблажење” до 30 грама по килограму загађеног земљишта.

„Уколико имате добар конзорцијум микроорганизама, заједно са микроорганизмом који може то да разложи, онда у неком разумном року, од два месеца, можете да смањите концентрацију на испод пет грама по килограму, односно испод вредности која је прописана законом“, објашњава Бешкоски.

У пројекту „Јачање капацитета Србије за анализу и смањење дуготрајних органских загађујућих супстанци у животној средини Србије“, који траје већ четири године, српски научници покушавају да изолују микроорганизме из животне средине, да их обогате тако да могу, када буду враћени у животну средину, да разложе штетне супстанце, али за знатно краћи временски период.

Њихов задатак је да униште злогласне ПОПс супстанце, полихлороване бифениле (ПЦБ), полицикличне ароматичне угљоводонике (ПАХ), поједине пестициде.

„Из наших изучавања, али и из изучавања бројних научника у последњих 300 година, откако се ради микробиологија, знамо да не постоји супстанца, па чак ни злогласни ксенобиотици, супстанце које су људи направили, која није биодеградабилна у некој мери“, истиче Бешкоски.

Природа то сама регулише?

Према његовим речима природа неће дозволити да се нешто депонује у животној средини без контроле, већ ће развити микроорганизме који ће користити такву супстанцу као храну.

„На нама је да изолујемо и откријемо те микроорганизиме, и да их онда усмеримо да очисте животну средину за нас, а управо је истраживање из Јапана на тој линији“, рекао је Бешкоски.

Када је реч о недавном открићу научника са Универзитета у Кјоту, који су успели да изолују микроорганизам способан да користи ПЕТ амбалажу за извор енергије, Бешкоски објашњава да су његове колеге тестирале раст тих микроорганизама на танким филмовима направљеним од полиетилен терефталата при чему се показало да може да их користи као једини извор угљеника, односно енергије и да може да расте на њему.

Ипак, како додаје, то није прво такво откриће, пошто је 2012. екипа научника из Сједињених Америчких Држава утврдила да једна бактерија такође може да користи ПЕТ као извор угљеника, али укупна количина разложеног ПЕТ-а била је знатно мања од истразивања чији су резултати објављени прошле недеље у часопису Наука (Science).

Објашњавајући откриће јапанских колега, Бешкоски је подвукао да је добра ствар тог микроорганизма што поседује два ензима који су способни да изврше деполимеризацију ПЕТ-а, а затим да га деминерализацију, односно разложе до угљендиоксида и воде.

„То откриће отвара нова врата ка потенцијалној биодеградацији овог толико оптерећујућег једињења за животну средину. Да ли ћемо моћи то да урадимо у скоријој будућности, видећемо. Оно што је неопходно јесте да друге групе истраживача у независним студијама потврде да је овај микроорганизам заиста способан да разложи ПЕТ до нивоа како су јапански научници то изложили“, указује Бешкоски.

Неће нам појести и рачунаре и телефоне!

Када је реч о бојазни да ће новооткривени микроорганизми, после ПЕТ амбалаже „појести“ и компјутере, мобилне телефоне и остале предмете од пластике, Бешкоски уверава да је то неосновано јер такви микроорганизми обитавају само док за њих постоји храна.

„Када очисте животну средину од штетних супстанци, они постају храна за друге микробе. Наравно, неће моћи ПЕТ тако лако да се разложи, јер да је то могуће не би ПЕТ био проблем толико велике количине које се депонују у свету. Процес ће се сигурно реализовати у биореакторима, односно затвореним постројењима, и никада неће моћи да угрозе наше рачунаре, мобилне телефоне, гардеробу од полиестера…“, закључио је Бешкоски.

број коментара 0 пошаљи коментар