Одговори лекара, 5. 7. 2014.

Kао и сваке и ове суботе, стручњаци одговарају на Ваша питања. Са нама су лекари Дома здравља „Савски венац“, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Војномедицинске академије.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

Питање: Већ шест месеци пијем лек "roaccutane". Очекивао сам да престанем са терапијом,али ми је докторка рекла да морам да наставим да пијем још два месеца. Да ли је добро такав лек да користим толико дуго? Да ли има бољег решења?

Одговор: "Roaccutane" се користи за лечење тешких форми акни које нису могле да се савладају другим терапијским приступима, укључујући и антибиотике. Лек делује тако што смањује продукцију себума и упалу коже. Може да изазове велики број нежељених дејстава, али она озбиљна се јако ретко јављају. Због њих Вам је лекар вероватно тражио да урадите неке анализе крви пре, у току и после терапије.

Трајање терапије код пацијената зависи од дозе која се користи дневно. Комплетна ремисија акни се често постиже терапијом у трајању од 16­-24 недеље (што је индивидуално). (Др Милена Турубатовић, ДЗ „Савски венац“)

Питање: Мој отац има 64 године и већ три месеца има симптоме клаудикација. На МСЦТ аорте и крвних судова доњих екстремитета нађена је оклузија A.iliace comm.sin. и a.iliace ext.sin, као и стеноза a.iliace comm.dex. Који се терапијски приступ препоручује у овом случају?

Одговор: Код свих пацијената са акутном исхемијом екстремитета би требало одмах започети са терапијским дозама хепарина и.в, осим у присуству специфичних контраиндикација. Даље лечење је диктирано степеном исхемије, општим стањем пацијента и основним узроком исхемије. Избор најодговарајуће операције (реваскуларизације) треба да буде заснован на сваком појединачном случају, у специјализованом васкуларном центру.

Треба размотрити анатомску приступачност (тачног места и дужине стенозе и оклузије), удружене болести, локалну доступност и карактеристике пацијента. (Др Милена Турубатовић, ДЗ „Савски венац“)

Питање: Мој син сада има 30 година, а астму је добио са пет година и данас је има. Од терапије користи „симбикорд“ 160, „вентолин“. Да ли има још нешто што би могло да му помогне, а да не припада групи лекова кортикостериоида. Алергичан је на полен и не смета му влага у току лета. Зиму такође подноси и никада није имао упалу плућа. Неколико пута је био хоспитализован до седам дана. Воли да скаче и да плива и тада нема потешкоће са дисањем. (Ј.Г)

Одговор: Лекови за лечење астме подељени су у две групе: за дуготрајну превенцију и за брзо отклањање тегоба. Циљ лечења је живот без тегоба, па о доброј контроли болести говоримо онда када је потреба за лековима који отклањају симптоме („вентолин“, „беродуал“...) веома ретка.

Уколико је потреба за овим лековима чешћа од једном недељно или се јаве ноћне тегобе онда је неопходна примена одговарајућих лекова за дуготрајну превенцију астме. Ту спадају противзапаљенски лекови од којих су најефикаснији инхалаторни кортикостероиди. То су лекови који делују само локално на слузокожу дисајних путева. Некада је потребно додати и комбинацију кортикостероида са дугоделујућим бронходилататором (у нашој земљи регистрован препарат­ "seretide" или "symbicort").

Циљ лечења астме је контрола болести са што мање медикамената. Уколико се стабилност астме одржава најмање три месеца, могуће је постепено смањивати терапију, све док се не дође до најмање количине неопходних лекова или се у одређеним случајевима лакше астме превентивна терапија у потпуности обустави о чему одлучује пулмолог. (Др Милена Турубатовић, ДЗ „Савски венац“)

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

број коментара 0 Пошаљи коментар