Савети лекара: Добрe и лошe странe сунчања

Како да се овог лета заштитимо од штетног утицаја сунца? Да ли нас и храна може заштитити? У мору реклама, како да изаберемо ону крему која ће нас заиста и штитити током боравка на отвореном? Шта је самопреглед и како се спроводи? Да ли сунце има само своју тамну страну? На ова и многа друга питања, одговарала је проф. др Лидија Кандолф Секуловић са Клинике за кожне и полне болести ВМА.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

Овог лета нас очекује висок ниво УВ зрачења и тропске температуре. Како да се заштитимо?

Најважнији корак у заштити од сунца је избегавање сваког могућег излагања сунцу у периоду када је индекс УВ зрачења висок, а то је између 11 и 16 сати. Уколико због посла или обавеза морамо да будемо на сунцу у овом периоду најбоља заштита је одећа - дуги рукави и ногавице, шешир и наочаре за сунце. На откривене делове тела мажите препарате за заштиту од сунца са фактором СПФ и ознаком УВА+УВБ. Знајте да ове креме морате да наносите свака два сата током боравка на отвореном. Ови савети важе како у граду, тако и током боравка на одмору (планини или мору).

Широка понуда заштитних крема многе доводи у недоумицу коју крему да купе. Како онда да бирамо и шта мора да пише на декларацији?

Важно је купити препарате реномираних произвођача, који на себи морају да имају ознаку да су прошли све потребне контроле. Потребно је да на кутији стоји ознака СПФ 25 до 50, током летњих месеци, и да стоји ознака да препарат штити и од УВА и од УВБ зрачења.

Да ли је тачно да нас и одређене биљке штите од штетног утицаја сунца? Ако је то тачно, о којим биљкама је реч?

Постоје неки подаци да антиоксиданси из зеленог чаја или бета-каротен смањују штетне ефекте УВ зрачења, међутим њихов допринос је занемарљив у односу на количину зрачења којој смо изложени, тако да уношење ових супстанци не може да спречи оштећење од сунца. У сваком случају, упркос многим рекламама у медијима, морамо схватити да не постоји „безбедан тен“. Свако тамњење коже је знак њеног трајног оштећења, које убрзава старење, стварање бора, пега и мрља на кожи и повећава ризик од настанка рака коже.

Какав утицај црна чоколада има на нашу кожу? Да ли и она може да нас заштити и у којим количинама?

Црна чоколада има антиоксидансе, али нас ни у једној количини не може заштитити од УВ зрачења.

Како да препознамо промене на кожи? Шта да гледамо?

Да би рано препознали рак коже потребно је да једном у два месеца прегледамо целу кожу и потражимо да ли су се појавиле нове мрље или чворови на кожи, да обратимо пажњу да ли се мењају током времена, да ли неке од њих мењају облик или боју или се издижу изнад коже и постају неправилни. Такође, ако код себе или члана породице приметимо било какву нову промену, чвор који брзо расте и мења се, макар и без пигмента, потребно је јавити се лекару. Више информација о томе шта и како да тражимо можете наћи на www.euromelanoma.org/serbia.

Ако приметимо те промене, коме да се обратимо за помоћ?

Дерматолог је идеална особа која најквалификованије може обавити клинички и дермоскопски преглед промена на кожи. Уколико је до дерматолога тешко доћи крените од лекара опште праксе, али и пластични хирурзи и онколози могу бити од помоћи. Ипак дермоскопија, која повећава прецизност дијагнозе је у рукама пре свега дерматолога.

Колико је важно да у таквим ситуацијама код лекара одемо што пре?

Једна од ствари која људе дуго спречава да дођу код лекара, иако препознају промену која личи на рак коже је страх. Због страха се посета лекару одлаже и по годину дана, а за то време тумор расте и могућност да се расеје се повећава. Такође, многи и даље верују у предрасуду да „младеже не треба дирати“ која је уврежена у нашем народу, а потпуно је нетачна и опасна. Треба победити страх и предрасуде и јавити се лекару чим се запази нешто сумњиво, јер вам то може спасити живот.

Ако се меланом открије у најранијој фази, док је у најповршнијем слоју коже, хируршко одстрањивање са локалном анестезијом (као код зубара) које траје највише 15 минута, доводи до трајног излечења. Свако одлагање омогућава меланому да се шири даље, најпре у лимфне чворове, а потом и у унутрашње органе.

Сунце може и позитивно да утиче на наш организам. Како?

Сунце је неопходно за синтезу витамина Де у кожи, а током летњих месеци довољно је 15 минута излагања подлактица и лица да би се створила довољна количина витамина Де, тако да није потребно због тога да се сунчамо. Током јесени и зиме, пак, треба издвојити време за спортске активности и шетње у природи, јер ће нам то обезбедити довољне количине витамина Де током зиме, а у овом периоду може се додатно повећати унос тог витамина кроз храну и суплементе.

Такође, сунце је важно за добро расположење. Суштина је у умерености: без сунчања и коришћења соларијума који су одговорни за велики пораст меланома код младих женских особа узраста од 15 до 30 година, али, ипак, боравити у природи у безбедном делу дана уз одговарајућу заштиту.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

број коментара 4 Пошаљи коментар
(понедељак, 09. јун 2014, 18:39) - Zlatarski Zlatnik [нерегистровани]

Uzivajte u suncu nasem najneiskoriscenijem izvoru energije.

Suncam se svakog leta bez ikakvih krema i nisam dobio melanom koze niti bilo sta slicno. Jednostavno koristim se Darvinovom teorijom da sva ziva bica evoluiraju. Dakle kako su se do sada sva ziva bica prilagodjavala klimi na planeti tako ce i od sada biti. Ako se uspem prilagoditi na novonastalu klimu prenecu bolje gene deci za prezivljavanje, isto imajte to na umu i ne dopustite da se brendovi skupocenih krema bogate na vama - koristitie samo ono najosnovnije. Ja se izlazem kada berem maline leti skoro po ceo dan (nazalost jer moram). Trudim se da sto manje vremena provedem u navedenom periodu 12 - 16. Ako kojim slucajem preteram, na opeceni deo koze nanosim kiselo mleko ili kantarionovo ulje koje sam spravljam. Nadam se da vam je moj komentar bio od koristi, pozdrav urednicima RTS-a.

(понедељак, 09. јун 2014, 15:32) - anonymous [нерегистровани]

Beskorisno

I sta ste vi sada novo rekli ??'

(понедељак, 09. јун 2014, 14:43) - www.mbt66.eu [нерегистровани]

Jedno ozbiljno pitanje, iako se čini da nije


Da li je moguće da područja kože koja su manje izložena suncu sporije pocrvene iako ih izložimo istovremeno suncu, od područja kože koja su često izložena jer zbog čega smo zimi tamniji u jednom području koje gotovo nikad ne izlažemo suncu, ili barem ja o čemu se i moja supruga složila!

(понедељак, 09. јун 2014, 14:30) - korisno [нерегистровани]

korisno

Korisno