Одговори лекара, 31. 5. 2014.

Као и сваке и ове суботе, стручњаци одговарају на Ваша питања. Са нама су лекари Дома здравља „Савски венац“, института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Војномедицинске академије.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

Како да се заштитимо од заразних болести? Да ли је могуће избећи шугу, вашке? Шта да радимо, ако добијемо нпр. стомачне тегобе? Одговоре на ова питања, сазнаћете у понедељак. Само на РТС-у, читајте „Савете лекара“.

Питање: Моја бака је дијабетичар, а има 80 година. Пре два месеца је поломила бутну кост код колена и седам недеља је носила тзв. корито од гипса. На снимку је ортопед видео да прелом одлично зараста и кренула је на физикалну терапију. Међутим, већ дуже време јој је стопало отечено до те мере, да не може пуном тежином да стане на њега. Каже да има осећај као да гази на јастуку. На пети има и декубит. Да ли би требало да будемо забринути због овога и шта је Ваша препорука?

Одговор: С обзиром на бакине године и удружене болести, лечење и опоравак ће ићи спорије. Декубит се јавља на месту недовољне исхрањености ткива услед притиска на крвне судове, а и дијабетес је болест која доводи до промене крвних судова. Самим тим и оток стопала се спорије повлачи, поготово док декубит још постоји. Најбитније је придржавати се упутства физијатра и наставити са датим вежбама. (Др Милена Турубатовић, ДЗ „Савски Венац“)

Питање: Имам 34 године, а у 12 години сам добио повремене нападе ВТ, који су се касније „преточили“ (од 20. године) у појединачне екстрасистоле. Био сам на испитивањима у свим релевантним клиничким иституцијама, чак и у Београду. Будући да, када ми се раде испитивања без терапије, ЕКГ забележи од 5.000 - 15.000 ектрасистола и да узрок аритмије никада није установљен, интересује ме колико је моја болест опасна?

Одговор: Узроци настанка поремећаја ритма су многобројни. Они могу бити урођени или стечени током живота. Урођене аритмије су знатно ређе и настају као последица мутације гена, или у склопу урођених срчаних мана. Данас далеко чешће виђамо стечене аритмије у склопу других срчаних обољења. Начин живота утиче на повећан ризик од настанка срчаних обољења, па самим тим и на настанак аритмија. Ту су пушење, гојазност, физичка неактивност, повишен крвни притисак и ниво липида у крви, и данас, врло чест фактор ризика - стрес. Аритмије се јављају у свим животним добима, с тим што учесталост расте са старошћу. Већина аритмија се успешно регулише лековима, а постоје аритмије које су неосетљиве на лекове или које животно угрожавају пацијента, тада се морају лечити инвазивним методама као што су  аблација или пејсмејкер. Аритмије су потенцијално опасне, али ако су Вама урађена сва испитивања онда је потребно само да се придржавате дате терапије и да се трудите да смањите факторе ризика. (Др Милена Турубатовић, ДЗ „Савски Венац“)

Питање: Већ 3-4 месеца имам једну крастицу на леђима, која не зараста. Повремено изазива свраб. Био сам код дерматолога због тога, али је он отклонио два младежа који су били поред ове крастице не придајући никакав значај овој крастици, због које сам му се и обратио. Крастица и даље изазива свраб и немам утисак да се повећава. Шта да радим?

Одговор: Велики број болести коже се може клинички испољити на начин који сте описали у Вашем писму. За прецизнији одговор потребан је преглед дерматовенеролога који ће на основу клиничког и дермоскопског прегледа промене на кожи, донети одлуку о спровођењу неопходних дијагностичких процедура и начину лечења. Потребно је заказати преглед у Кабинету за кожне и полне болести ВМА, на телефон 011/3608-498 или 011/3609-398, сваког радног дана до 15.30 часова, уз упут за специјалистички преглед који мора бити оверен од надлежног фонда осигурања или на исте бројеве телефона, од понедељка до четвртка, од 15.30 часова, уз плаћање прегледа. На преглед понети сву медицинску документацију. (Клиника за кожне и полне болести, ВМА)

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

број коментара 0 Пошаљи коментар