„Нити машина, нити животиња“ – направљени први роботи од живих ћелија

Милиметарски „ксеноботи“ осмишљени су на суперкомпјутеру користећи еволутивни алгоритам који је направио хиљаде различитих дизајна.

Ксеноботи су направљени од матичних ћелија прикупљних из ембриона афричких жаба, врсте xenopus laevis.

Могу да обављају бројне задатке – од изузетно прецизног ношења лекова у оболеле или проблематичне делове људског тела, преко чишћења токсичног отпада након цурења или радиоактивне катастрофе, па све до сакупљања микропластике у светским океанима.

„Ово су необичне живе машине. Нису ни традиционални роботи, нити животиње. То је потпуно нови облик постојања – живи организам који може да се програмира“, каже Џошуа Бонгард, компјутерски научник и стручњак за роботику на Универзитету у Вермонту.

Корак ка разбијању „морфогенетичке шифре“

Ови ксеноботи су потпуно биоразградиви, покрећу се на липиде и протеине и живе око недељу дана, пре него што се поново постану мртве ћелије жабље коже, које формирају структуру ботова, а контракције срчаних ћелија дају снагу којом се покрећу.

Док тим признаје да оваква технологија може да има неке непредвиђене последице, попут развоја изузетно прецизног био-оружја, стручњаци објашњавају да је ово још један корак ка решавању „морфогенетичке шифре“, по којој верују да су сви живи организми у универзуму организовани.

Уколико би успели да дешифрују ову шифру тврде да би то био огроман скок у великом броју области, од заштите животне средине до медицине.