Када ће се наши градови „опаметити“

Постоји 120 дефиниција паметног града. Тако у Индији кажу ако имају пијаћу воду, то је паметан град, а у Кувајту је то решавање проблема велике врућине у згради. Сви пројекти се не могу почети одмах, већ се мора изабрати најбитнији.

„Морамо пронаћи један посебан сегмент, то може бити водоснабдевање, јавни превоз или управљање отпадом и изабрати један од њих и почети од нуле. То је стратегија“, објашњава Сун Цу Ли, директор за урбанизам Министарства саобраћаја Републике Кореје.

„Према нашем искуству, добра почетна тачка је да поправите систем јавног превоза на основу података које имате, и то је добро из перспективе паметног града, али је добро и за животну средину, јер тада људи више користе јавни превоз“, каже Чун Ку, директор Института за државну управу Корејског универзитета.

Све што је везано за паметне градове, засновано је на подацима. Тако Сеул сваки дан обради 2,4 милиона података о јавном саобраћају како би га унапредио, и 10 милијарди података о томе куда се људи крећу при куповини, како би тај део унапредили.

Има и отворену ИТ платформу где грађани предлажу нека своја решења за паметне градове, а многи пројекти су урађени на предлог грађана. Предуслов за све то је слободан приступ јавним подацима.

„Код нас је то још на зачетку. Оно што је нама потребно то је отварање података. Дакле да сви подаци о функционисању што градских што државних служби буду бесплатни и јавно доступни, како би могли да развијамо апликације које ће нам помоћи да имамо паметне градове“, Иван Радак из „Националне алијансе за локални економски развој“.

У Београду је покренут пројекат уштеде 20 одсто енергије у јавном превозу, а најављено је да ће Република Кореја помоћи реализацију два пројекта за паметне градове у Србији.