Битка за будућност наших новчаника већ је почела

Таксисти у читавом свету узнемирени су јер им посао угрожавају службе за превоз као што је „Убер“. Судови још увек пресуђују у корист старог модела превоза, а против „Убера“ – али колико дуго ће то још да траје?

Хотели се жале на смањење броја гостију, јер људи све више користе „Аирбнб“. И у том случају судови пресуђују против новог конкурента са интернета, јер је тај пословни модел у ствари пренамена ионако оскудног стамбеног простора.

Телекомуникационим концернима смањује се профит, јер је телефонирање чак и на други континент апликацијама Вотсап или Вајбер практично бесплатно. Телевизије чекају црни дани, јер се све више људи окреће „Нетфликсу“. Малопродаја трпи, јер је ипак много лакше једним кликом код Амазона и сличних обавити куповину...

На све стране, и то голим оком, може се видети на шта се мисли кад се каже да дигитализација не само да мења нашу свакодневницу, већ и комплетне привредне гране. Чини се да је тај процес незаустављив, да је немогуће окренути точак историје уназад.

Управо се спрема револуција у још једном сектору: у финансијама. Такозване крипто-валуте већ пуне насловне стране, углавном негативно. Најпознатије такво виртуалне платежно средство, биткоин, привукло је пажњу невиђеним осцилацијама вредности.

Оно је честа је и тема црне хронике, јер неки интернет-криминалци користе ту валуту за уцене и траже исплату у биткоинима. Такав „новац“ воле и организовани криминал, шверцери и продавци свега што не сме да се легално продаје – од дроге и оружја, па до дечије порнографије. Њима је крипто-валута поклона са неба, јер траг дигиталног новца може готово савршено да се сакрије у дигиталној џунгли јединица и нула.

Као што се зна, када је реч о новцу, свако пријатељство престаје. Зато они који контролишу његове токове – а то су људи који још увек углавном долазе из аналогног света – више него скептично гледају на свет дигиталних новчаница, још откако су се појавиле.

У ствари, за сада се променило мало, или готово ништа. Али то се управо сада мења. Пре неког времена, интернет гигант „Фејсбук“ најавио је да планира сопствену дигиталну валуту либру.
Као и увек када се Марк Закерберг нечега досети, он свима прича само лепе и похвалне ствари. Његова друштвена мрежа брине за све кориснике интернета, све до последњег кутка наше планете. Па наравно, реч је о чистом хуманизму.

А сад ће још и да добије дигитални новац који ће моћи да се преноси исто тако брзо, сигурно, једноставно и јефтино као и слање поруке преко Вотсапа. И да подсетимо, та апликација је у власништву „Фејсбука“.

Када је реч о либри, циљ „Фејсбука“ наравно није сопствена добит, већ да за 1,7 милијарди људи који немају приступ новчаним услугама тај приступ омогући. Дакле, и ту је реч о чистом алтруизму, о љубави према ближњем свом.

Наравно, није баш раширено уверење да су Закербергу и његовима на уму само доброчинства. Зашто су иначе и „Ибеј“, „Пејпал“, „Мастеркард“ и „Виза“ унапред саопштили да „Фејсбук“ не може да рачуна на њихову сарадњу? Зашто је посебан одбор америчког Конгреса протекле недеље Закерберга читавих шест сати решетао питањима?

С друге стране, чак ни шеф највеће банке на свету, Џејми Димон из „Џи-Пи Морган Чејса“, није звучао уверљиво када је изјавио да либра „нема никакву будућност“. Шта је то? Певање у мрачној шуми да би се отерао сопствених страх?

Страхује се да би концерн са толиком снагом на тржишту као што је „Фејсбук“, са своје 2,4 милијарде корисника (дакле муштерија или купаца), могао да поремети стабилност тржишта новца.

Ми обични смртници новац сматрамо апсолутном вредношћу. Али то није тако. И новцу вредност зависи од понуде и потражње. Могуће је дакле чак и поткопати улогу долара као главне светске валуте.

То би имало драматичне последице за политику Сједињених Држава. И то директно, јер с правом се наводи да САД имају огромне дугове, али су код њих и машине које штампају долар. Али и индиректно, јер се тим доларима пријатељи САД награђују, а непријатељски режими и диктатори кажњавају санкцијама. Све то можда више неће моћи да функционише.

Било да је реч о прању новца криминалаца или финансирању терориста, већ сада је тешко надзирати путеве новца. А кад то више уопште не буде могуће, онда би све заиста могло да се отме свакој контроли.

Пробудили су се чак и Европљани. Министар финансија Немачке Олаф Шолц чак се изборио за место предводника у борби против либре. Приликом изношења анализе могуће опасности недавно у Вашингтону, аплаудирао му је чак и председник Федералних резерви, америчке централне банке.

При том Шолц не само да не жели либру – он жели да створи алтернативу за брз и повољан трансфер новца преко националних граница. „Нама је потребан дигитални евро“, чује се често. А то наилази и на подршку немачких комерцијалних банака. И још: ако то ми не будемо створили, направиће неко други.

Све то можда звучи као копија Марка Закерберга. Он је пред одбором Конгреса имао необорив аргумент: боље да ми одобрите овај пројект са либром, јер ако Америка ништа не уради (кад Закерберг каже „Америка“ он наравно мисли на „Фејсбук“), онда ће то да уради неко други. Кинези већ одавно планирају нешто слично и то би била много већа опасност.

И тако долазимо до питања свих питања: да ли ће, након таксиста и власника хотела, и државе изгубити монопол над новацем? Да ли ће то бити посао приватних компанија као што је „Фејсбук“? Или власника рачунара који широм света стварају биткоин?

Битка за будућност наших новчаника већ је почела.. .