Интернет је донео слободу, али не може да се изолује од деловања људи на њему

Када сте први пут чули за интернет?

За интернет сам први пут чула крајем осамдесетих година прошлог века.

У то време сам била администратор националног чворишта које је омогућавало размену електронске поште Универзитета у Београду са универзитетима који су били повезани у Европску академску рачунарску мрежу (Academic and Research Network - EARN).

EARN мрежа је могла да размењује електронску пошту са BITNET мрежом која је повезивала универзитете у Северној Америци.

Обе мреже су била базиране на IBM мрежној технологији.

Оваква мрежа је омогућавала брзу размену информација, те сам у то време сазнала да поред мреже на којој сам радила постоје и неки други начини за повезивање рачунара у мрежу, да то нису власничка мрежна решења, већ да је у питању отворени стандард, и да се зове TCP/IP.

Када ми је до руку дошао опис самог стандарда TCP/IP ми се учинио вишеструко једноставнијим за примену од мрежних стандарда које сам дотада упознала, чинило се, на прво читање, да има светлу будућност.

Када сте почели да га користите?

Први експерименти са интернет протоколом су почели у Академској заједници у Београду средином 1992. године када су Југославији уведене санкције Уједињених нација због ратова који су некако мало пре тога започели растакање заједничке државе.

EARN пројекат је био третиран као државни пројекат, а сви државни пројекти су прекинути, изнајмљена телефонска линија за пренос података, која је повезивала рачунаре у Београду и Линцу је искључена средином јуна месеца 1992. године.

Тако је прекинута и размена електронске поште. Тада смо, као алтернативни пут за размену електронске поште, размишљали да употребимо интернет протокол.

Било је пуно непознаница, али је стандард био отворен, био је на располагању отворени код за имплементацију битних функција за остваривање интернет везе, те смо тако почели са учењем и експериментисањем.

Да ли сте у то време очекивали да ће постати ово што је данас?

Никако! Али је употреба интернета у то време нама донела осећај слободе коју нико није могао да нам ускрати.

Шта нам је интернет најбоље донео?

За мене је прво и најважније - слободу и неисцрпне изворе информација

Шта баш и није морао да донесе?

Ако посматрамо интернет као простор у који се пресликавају све активности које постоје у људским заједницама, како год да су оне организоване, онда није ништа нобично да се и добре и лоше ствари догађају у том простору.

Не може интернет да се изолује од деловања људи у том простору.

Сећате ли се свог првог username-a i password-a који сте користили на интернету?

Прву електронску поруку сам послала у EARN мрежи, где ми је налог на тадашњем рачунару, који је омогућавао слање и пријем електронске поште, био SYSTEM3.

Адреса је била SYSTEM3@YUBGSS21. Лозинке се не сећам ниједне са ове инсталације, јер су правила захтевала честе промене лозинки.

Први налог који сам користила на интернету је био etasicm@etf.bg.ac.yu, а лозинка "agtraf".

Очекујете ли драматичне промене интернета у будућности односно да ли је тај најбржи развој завршен?

Како ја видим, развој интернета је заснован на колективној интелигенцији и потребама интернет заједнице.

Интернет заједница није омеђена законима и правилима која су установљена у друштвима у којима ми живимо.

Развој се не одвија дириговано и контролисано, према унапред утврђеном плану са постављеним роковима, већ потпуно слободна и неспутано.

Због овакве природе интернета, сматрам да је превише претенциозно судити и давати коначне закључке где је интернет сада и каква му је будућност.

Наравно, искрено се надам, да ће изворни етички принципи, на којима је заснован интернет бити поштовани.