Отворени пуњачи у ресторанима и аеродромима могу да „покупе“ вирусе за 10 секунди

Како се заштити на интернету код куће и на путовању и како вештачка интелигенција утиче на друштво, само су неке од тема једне од највећих конференција о ИТ безбедности – „Нексту“.

Ако напуните батерију свог уређаја на било ком отвореном пуњачу у ресторану, аеродрому или хотелу, ризикујете да за 10 секунди дозволите приступ вирусима. То се дешава, јер су уређаји за хаковање јефтини и доступни на тржишту за око 20 долара.

„Покушајте да избегнете прикључење непознатих УСБ каблова на ваш лаптоп или људе који вас моле да напуне свој телефон преко вашег лаптопа. То се ради да бисте избегли да неко прикључи модификовани УСБ кабл преко кога може да шпијунира или контролише ваше уређаје“, рекао је Ден Деметер стручњак за сајбер безбедност из „Касперског“.

Да бисте то спречили довољно је инсталирати тзв. „УСБ кондом“ заштиту која кошта мање од 10 евра. Путници неби требало да своје уређаје остављају без надзора, треба да користе жицом повезани миш и тастатуру и да чувају своје картице тзв. „РФИД заштитом“, јер су тако сигурни да нико не може да очита картицу-кључ од собе, или неку другу са личним подацима.

Сигурност података све је више угрожена и у сопственој кући. У првој половини ове године забележено је 105 милиона хакерских напада на интернет ствари – уређаје који су повезани у нашим домовима интернетом.

„Неопходно је проверити какав интернет рутер имате, да ли је исправан и апдејтован јер на њему није није лако уградити неки безбедносни систем“, истакао је Марко Прајс истраживач у области сајбер безбедности.

Често чујемо да паметни уређаји користе вештачку интелигенцију. И док је једни користе за лечење милиона људи, предвиђање инфаркта, друга страна је злоупотребљава за пласирање лажних вести. Пошто се све више примењује у роботици, где роботи могу начинити штету, неопходна је и контрола злоупотребе вештачке интелигенције. Стручњаци кажу да су за њену контролу кључне три ствари.

На првом месту су људи који креирају технологије и не треба потценити моћ запослених који су свесни да раде добру ствар. Друго су компаније произвођачи, свесни да се све може употребити у добре и лоше сврхе које због тога доносе интерне прописе. На трећем месту су Владе, предлагачи закона и законодавство који треба да установе законски оквир рада.

У корак са Европском унијом, Србија припрема измене и допуне Закона о информационој безбедности који ће бити представљен у Парламенту ове недеље. Предлагачи тврде да ће, када буде усвојен, донети много више безбедности и реда у сајбер простору Србије.