Дронови – између потреба и прописа

Шта доноси ера дронова? Јапан, иако земља са посебно строгим прописима везаним за безбедност, која због тога неретко касни за државама и регијама попут Сингапура, Хонгконга и Тајвана у увођењу нових технологија у масовну употребу, као технолошки лидер света може да наговести одговор на то питање и при том, својом необичном културом, и изненади.

Широм света развијају се планови са коришћење јефтиних, лаких беспилотних летелица, дронова, за испоруку поште, снабдевање удаљених предела попут изолованих планинских подручја и малих острва, прскање и надгледање усева, или чување објеката, односно, јачање безбедности путем надзора из ваздуха.

Но, у великој јапанској грађевинској фирми „Таисеј“, јављају локални медији, њихова употреба је сасвим другачија – дрон који се самонаводи помоћу сензора лети унутар зграде изнад глава запослених и емитује аудио-поруке о томе да је истекло радно време, те камером бележи ко је од њих упркос томе остао на свом радном месту.

Ово стога што оштри прописи налажу да у густо насељеним областима, у јавном простору, дроном мора да управља човек и да летелица у сваком тренутку мора да буде унутар његовог видног поља. Због тога, поменута компанија није успела да оствари свој наум да помоћу дрона надгледа паркинг и околину зграде, односно, ту летелицу користи за обезбеђење објеката. 

Ипак, овај проблем, чини се није обесхрабрио грађевинску фирму са седиштем у Токију, јер њено руководство планира да машину, у чији је развој уложила труд и новац, ипак понуди тржишту и то као средство за надзор унутрашњости објеката и спровођења радних прописа.

Наиме, они свој дрон рекламирају као машину која ће службеницима у кадровским одељењима омогућити бољи увид у то да ли запослени у фирми раде прековремено и тако спречити експлоатацију и угрожавање здравља радника.

Равнотежа између ангажовања на послу и приватног живота је у последњих годину-две у Јапану свеприсутна тема, проблем о којем се расправља у медијима, парламенту и предузећима, јер се након погибије 24-годишње раднице рекламне компаније „Денцу“, која је крајем 2015. године извршила самоубиство због исцрпљености од прековременог рада, у земљи покренула лавина захтева за промену радног режима и културе у фирмама и законодавства у вези услова рада.

Мада остаје сумња у вези са тим да ли ће дронови унутар радних просторија заиста бити кориштени за добробит радника или као средство које ће шефовима омогућити да шпијунирају запослене и оцењују ко од њих забушава, те тако заправо послужити као средство присиле на радном месту, сасвим извесно је да те летелице, макар и само изнутра, могу да послуже за заштиту објеката од провала подизањем узбуне или ометањем напасника.

У психологији је познат ефекат да и сама помисао да су посматрани људе нагони да буду вреднији, поштенији и одговорнији, па је у томе можда прави смисао коришћења камером опремљених дронова унутар затвореног простора.

Прва практична примена у природи

Испорука намирница и поште дроновима у градским срединама у Јапану још није почела упркос успешним тестовима, јер се још чека реч законодаваца, односно, ублажавање прописа који, рецимо, у овом тренутку не признају праћење лета камерама инсталираним на самој летелици, џи-пи-есом или помоћу других машина, већ искључиво погледом људи са земље, те забрањују лет над насељеним подручјима и, нарочито, над јавним објектима од политичког и војног значаја. 

Међутим, на отвореном простору у унутрашњости, где нема стамбених и јавних објеката, дронови се већ користе, интересантно, за плашење прождрљивих примата. То није за смех и шалу, тврде јапански сељаци и агрономи, који истичу да су мали макаки мајмуни, каквих је пуно у њиховој земљи, довољно интелигентни да могу да уоче и избегну класичне замке којима се штите усеви.

Зато локалне власти у пољопривредним подручјима почињу да уводе дронове који из ваздуха праве буку емитујући песме и друге звуке да би отерали мајмуне и тако не само спасли њиве, већ и спречили штету по складишта летине и кровове кућа коју те упорне животиње изазивају.

Ефикасност овог приступа лежи у томе што, истовремено са дроновима, у поход крећу и ловци који пуцају из пушака у ваздух, што у мајмунима ствара асоцијацију између наиласка дрона и мелодије коју он свира са једне, и појаве наоружаних људи, односно, животне опасности са друге стране, тако да када је та асоцијација једном успостављена, сами дронови постају довољни за терање чопора тих симпатичних штеточина.

Приступ који користе локалне власти у префектури Канагава, а који подразумева хватање мајмуна и стављање огрлице са џи-пи-ес локатором, што управљачима дронова омогућава да тачно знају где треба да упуте своје летелице кад желе да потерају мајмуне, је још један ефикасан начин да се осигура успех приликом употребе дронова у одбрани од тих штеточина.

У тој префектури у току су и пројекти за праћење дивљих животиња попут медведа и дивљих свиња коришћењем дронова са инфрацрвеним камерама, како би се олакшало вођење евиденције о броју тих створења, изучавање њиховог кретања, те упозорило становништво насеља које би могло бити изложено њиховом нападу.

Постоји идеја и да се те мале беспилотне летелице искористе и за хватање звери бацањем мреже из ваздуха. Нешто мање узбудљива и, са становишта заштите права животиња мање контроверзна, примена која се тренутно планира је запрашивање поља.

Проблеми у урбаним срединама

У руралним областима у Јапану брзо опада укупни број становника и расте удео људи старости преко 65 година у популацији. Многи од њих су непокретни и слабо покретни, што намеће потребу за коришћењем дронова за испоруку поште и намирница.

Домаћи коментатори зато очекују да ће проблеми везани за популацију убрзо довести до ублажавања поменутих, строгих прописа, који су уведени с намером да се конструкторима пружи време за темељни развој безбедних летелица и тестирање изводљивости услуга које би оне могле да пружају.

Нарочито важну улогу у осматрању терена и транспорту намирница дронови могу да одиграју у областима погођеним природним несрећама и одсеченим поплавама и одронима од остатка земље, поготово ако су конструисани тако да могу да поднесу јаче ударе ветра и тешке падавине.

Отуд је, може се рећи, логично то што је, на пример, „Јапанска пошта“ своје тестове у вези испоруке писама и пакета ваздухом обавила управо у од цунамија пострадалим подручјима у префектури Фукушима. 

Ипак, када су у питању већи градови, чак и ако се прописи ускоро промене, сматра се да бар још неколико година након тога дронови неће ући у масовнију, практичну употребу због опасности које њихово обрушавање може да проузрокује у тим густо насељеним срединама.

Још један елемент у отпору ширењу услуге транспорта и дистрибуције дроновима у градовима може бити забринутост у вези са приватносшћу, јер ће те летелице бити опремљене камерама које омогућују самонавођење или управљање, што може бити злоупотребљено за надзор и шпијунирање становништва.

Такође, дистрибуциона мрежа у већим урбаним срединама већ је довољно развијена, јер у њима, поред камиона и комбија, кружи и велики број поштанских и других радника на мопедима и бициклима, па дронови нису насушна потреба.

Штавише, нарочито када је реч о срединама с већом популацијом, испоруке су економичније и ефикасније ако се обављају транспортним возилима велике носивости, па је, кажу стручњаци, реалније очекивати да ће се у таквим срединама, ако се жели смањити трошак за радну снагу или повисити капацитет без упошљавања нових радника, у будућности користити аутономна возила која се крећу по земљи.

Као противтежа тим за употребу дронова негативним силама могао би да делује захтев за брзом, готово тренутном услугом испоруке робе попут хране, лекова, књига и цвећа – дронови би у градовима могли да функционишу у смеру скраћивања времена потребног за снабдевање јер их, за разлику од других форми транспорта, не спутавају саобраћајне гужве на земљи. Дронови су такође врло корисни за надзор градилишта и инспекцију инфраструктурних објеката попут мостова.

Прилика за запошљавање и подизање квалитета живота у унутрашњости

Било да је реч о руралним или урбаним срединама, сигурно је да је за ширу употребу дронова потребан кадар који ће управљати мноштвом летелица које ће ускоро зазујати јапанским небом. Домаће Удружење пилота дронова оцењује да ће у наредне две године у тој земљи бити потребно чак око 140.000 људи који ће моћи да управљу тим летелицама.

По подацима Министарства за земљу и саобраћај, у Јапану већ делују 154 фирме за обуку, које наплаћују између две и три хиљаде евра за интензивне курсеве у трајању од неколико дана, током којих, између осталог, своје полазнике уче како да се носе са проблемима као што су отказивање сателитског навођења или грешке у софтверу за навигацију. Те компаније, поред прилике за практичну вежбу, пружају и информације о правној регулативи везаној за коришћење дронова. 

У бизнис с малим летелицама настоје да се укључе и школе за вожњу, које у Јапану почиње да погађа смањивање младе популације, односно пад броја потенцијалних муштерија, као и мања платежна моћ и заинтересованост нових генерација за поседовање аутомобила. То илуструје податак да је у протеклих десет година затворено више од 100 таквих наставних установа, што представља осам процената од њиховог укупног броја у Јапану.

Неке од на тржишту преосталих 1.330 школа за возаче зато свој опстанак траже у диверсификацији делатности, за шта им револуција у транспорту која ће, чини се, ускоро бити остварена захваљујући дроновима одговара – оне сада могу да се, уз нешто додатног улагања, позиционирају као центри за обуку управљача тих летелица и тако испуне своје полупразне учионице и полигоне.

Мада ће морати да прилагоде своју опрему, полигоне и знање новим потребама и правилима које ће донети увођење дронова у саобраћај, њихова предност над фирмама из других области је поседовање простора за вежбу, као и познавање традиционалних саобраћајних закона и стандарда безбедности.

Када је реч о компанијама из других сектора, отварање школа за операторе беспилотних летелица тренутно планирају и неке од железничких компанија, али и други највећи јапански авио превозник „Џапан ерлајнз“.

Масовно увођење дронова у употребу у наредним годинама тако ће вероватно донети праву малу револуцију у поштанским услугама, снабдевању намирницама, надзору градилишта и инфраструктурне мреже, те одржавању безбедности објеката, али и у ратарству, сточарству и шумарству, те проучавању дивљих животиња. Оно ће проузроковати потребу за стицањем нових вештина и вероватно дати осетан подстицај запошљавању.

У тешко проступачним областима оно ће олакшати посао поштарима и компанијама из области дистрибуције, побољшати квалитет живота становништва, убрзати и поједноставити процену штете у подручјима захваћеним природним несрећама и даље подићи удобност живота људи у градовима.

Зато ће, међутим, бити потребне добро осмишљене промене у законодавству и развој поузданих, робусних летелица које се не кваре и подносе теже временске услове, на чему се у Јапану управо интезивно ради.