Важно је да знамо квалитет онога што једемо

Савремена технологија отвара нове могућности, па тако последњих година настају мобилни уређаји који нам омогућавају да на лицу места измеримо квалитет ваздуха, радиоактивност или присутност нитрита и нитрата у животним намирницама.

Количина нитрата садржаних у храни зависи од начина обраде земљишта, коришћења вештачких ђубрива, услова раста, заштите намирница у току раста и обраде, односно употребе пестицида и инсектицида.

Пестициди, најчешће, утичу на нежељене промене у ћелијама организма, док нитрити доводе до смањења дотока кисеоника. Нитрити су у организму укључени у оксидацију хемоглобина, чиме утичу на малокрвност.

Професор Пера Кочовић, стручњак за информационе технологије, гостујући у Јутарњем програму представио је уређаје којима је могуће измерити проценат нитрита и нитрата у храни, и уређај који мери квалитет ваздуха у затвореној просторији.

„У оквиру здравственог програма постоје уређаји величине мобилног телефона који нам омогућавају сва ова мерења. Нитрати се добијају услед реакције: азотне киселине и кисеоника, и они потичу од азотних ђубрива. Нитрити настају услед реакције нитрата и ензима у организму“, објашњава професор.

Азотна ђубрива су дозвољена у дохрани биљака, али постоје границе колико нитрата сме да буде у храни коју конзумирамо. Дозвољена количина за лубенице је 60 микрограма по килограму. На тржишту је могуће наћи оне са дозвољеном количином, али и оне чије вредности далеко премашују дозвољене.

Провесор Кочовић наводи да му се дешавало да се пољопривредници којима лубенице испуњавају здравствену исправност, готово правдају и жале како немају новца да купе азотна ђубрива. Веће лубенице могу имати дозвољену количину нитрата, али најчешће имају повишену.

Живети здравије значи јести квалитетну храну, додаје професор, јер повишене вредности хемикалија које се користе у пољопривредној производњи најчешћи су узрок и малигних обољења.

Уређај је практичан, лако се носи, једноставан је за употребу, није ни много скуп, али поставља се питање да ли сваки потрошач треба да има овај уређај или он треба да буде део опреме неких других институција.

Уређај, како наводи гост Јутарњег програма, кошта између 65 и 130 долара. Царина се не наплаћује и може да мери квалитет воћа, поврћа, рибе, меса и воде. Постоји и уређај за мерење квалитета ваздуха и радијације.

Професор Кочовић верује да ће ови уређаји у наредном периоду бити још напреднији и да није на одмет да их користимо, јер на тај начин сами преузимамо одговорност за своје здравље.

број коментара 0 Пошаљи коментар