Путник кроз васиону, Милутин Миланковић

У Србији дуго запостављан, у свету одавно признат – Милутин Миланковић. Ове године обележавају се његова два јубилеја: 140-годишњица рођења и 110-годишњица доласка на Универзитет у Београду. У Београду је почела међународна конференција на којој истраживачи из целог света говоре о животу и делу Милутина Миланковића.

Грађевинска механика и градитељство, реформа календара, научнопопуларна дела и историја природних наука – тиме се бавио Милутин Миланковић и због тога га је Наса сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету.

„Мало се зна за Миланковића као истраживача у архитектури и грађевинарству, а посебно у вези са његовом општом теоријом о сводним конструкцијама. Био сам импресиониран његовом детаљном анализом тих конструкција па сам почео да сакупљам информације о њему, укључујући и научне радове“, рекао је проф. Хосода Тaкаши са Универзитета Кјото.

Истраживачи из Европе, Азије, Америке потврђују да је био визионар, велики иноватор.

„Његов рад је био толико испред свог времена да у прво време он није био ни оспораван, па је био изузетно оспораван, да би тек после смрти био проглашен једним од највећих научника који су се бавили земљом, климом и тако даље“, истиче проф. Марко Иветић, председник УО Удружења „Милутин Миланковић“.

Заслужан је што разумемо астрономску теорију о климатским променама.

„Први је увидео да се енергетски баланс Земље може мењати променама одлика орбиталних параметара“, рекао је Завалишин Николај Николајевич са Сибирског истраживачког хидрометеоролошког института.

„Разумевање и развој те теорије јесу основа за оно што ми данас користимо у анализи климатских промена у модернирању, у предвиђању будућих утицаја“, истакао је проф. Слободан Симоновић са Универзитет Западни Онтарио.

Миланковићев лик је на новчаници од две хиљаде динара, има споменик у Београду, спомен-собу у Ректорату, али не и музеј.

„Ми већ пет година водимо оштру борбу са Градом и Републиком да се оснује музеј Милутина Миланковића. Мислим да ће и овај скуп дати један импулс у том првацу“, истакао је проф. Ден Сендик са Универзитета Западни Онтарио.

А име путника кроз васиону, како га још називају, носе и два кратера на Месецу и Марсу, као и једна планета.

број коментара 0 Пошаљи коментар