Кад фрижидер одлучује шта ћете јести

Свако памти нечију причу из војске, а једну од бољих причао ми је брат који је служио у морнарици. Од досаде он и другари су момка из неког руралног краја слали да им у кофи донесе компресију са суседног брода.

Смејао сам се тој причи до пре неки дан. Онда сам прошле недеље у Берлину на конференцији Бош Конектед Ворлд 2019 слушао једног од водећих немачких бизнисмена, Јоакима Венинга, председника осигуравајућег друштва "Минхен Ре" који је говорио да предузетник ускоро неће куповати машине и фабричке хале већ компресију?! 

Тим речима!

Неће чак ни изнајмљивати справе које су му потребне већ чисту услугу. Ако нешто реже, купиће одрећени број резова, ако кује купиће ударце, уместо тестере или чекића. 

Инвеститори ће улагати у машине које то могу да изведу и продаваће му тачно оно што му треба. И ту Венинг види место компанијa попут његове, које прикупљају новац од људи који га имају у вишку и траже начин да га што боље пласирају.

Ова годишња конференција наметнула се као највећи скуп о будућности технологије на европском тлу.

Свако ко је озбиљан у том послу закупљује штанд, па је тако било интересантно видети понуду Хуавеја, који се сместио у сам центар. Будући да се све дешавало пре најновијих америчких мера нико се није превише интересовао за чињеницу да је штанд Гугла био смештен такорећи прекопута, заправо дијагонално.

Али, да се вратимо на предвиђања технолошке будућности и на које карте највеће компаније улажу новац.

Кључне теме биле су мобилност и електрична возила, економија ствари као наставак интернета ствари и неопходна промена културе. Вештачка интелигенција, велики подаци и слично се подразумевају.

Мобилност

Будућност је у возилима на струју, аутомобилима свих величина и намена, али и у елетричним тротинетима и бициклима.

Електрични бицикли си били хит тема, очекује се да би на малим раздаљинама они могли потпуно да замене друга возила и тако нас спасу гужви и загађења док позитивно утичи на наше здравље.

Потражња ће бити огромна, као и све пратеће потребе.

Међутим, мобилност се не дефинише само као кретање људи већ као кретање уопште.

Решавају се питања кретања ствари, од сировина до готових производа, најкраћи и најефикаснији путеви, изградња неопходне инфраструктуре и умрежавање свих података о кретању како би се нашао најбољи пут.

На многим штандовима биле су макете аутомобилских стаза налик на дечије играчке, а које су, заправо, скицирале комуникацију између возила.

То је по мишљењу Бернда Хајнрикса, потпредседника Сектора за мобилност компаније "Бош" најважније питање које треба решити, пре него комуникацију возила са друмом или околним објектима.

Он верује да ћемо пети ниво аутономије возила, онај где је човек за управљачем непотребан, достићи за десетак година и да смо близу тога да имамо сву технологију која нам је за то неопходна.

Мисли да ће се то пре догодити на ауто-путевима него у великим градовима, иако у градовима постоји већа потреба за возилима без возача. 

Такође, његово искуство говори да ће се људи лакше одлучити да уђу у самовођени градски аутобус пун других људи него у такав такси или лични аутомобил у којем су једини путници.

Економија ствари

Иако се много говорило о ИоТ-ју (интернету ствари) хит тема је била економија ствари.

То значи да ваш аутомобил доноси неке одлуке уместо вас, рецимо да му сензор јави да се олабавио каиш на мотору и ауто се сам распита где је најближи и за вас најповољнији мајстор и упути вас тамо.

Такође, аутомобил ће сам да бира где је успут најповољније да наточи гориво или допуни батерију.

Но, то је и даље само комуникација, док економија ствари значи да ће аутомобил сам са мајстором и пумпом договорити услугу и платити је са вашег рачуна, односно донеће одлуку и практично направити уговор са другом страном, ако му ви дате и ту аутономију, када сте му већ препустили волан.

Фрижидер ће сам наручивати храну коју волите, кућна инсталација куповаће струју када је најповољнија, складиште ће се наручивати делове када му остале машине најаве такву потребу, а ви ћете све те процесе пратити на мобилном телефону и реаговати само када оцените да је то неопходно.

Култура

Тако долазимо до треће велике теме, неопходно је да се мењамо као друштво и као појединци.

Уколико на најаву оваквом света гледате са подозрењем онда нисте спремни за оно што долази.

Као што нису спремни ни закони који треба да одреде одговорност ако машине ураде нешто што нам се не свиђа.

Промени културе посвећена је читава сесија, али стиче се утисак да ћемо лакше разумети рад вештачке интелигенције него што ћемо прилагодити сопствену.

Једна културна промена је ипак била веома очигледна, нико на целој конференцији није носио кравату, а неки од високо рангираних директора и председника компанија признали су да су је одвезали на улазу у салу.

Они који смишљају све оне фантастичне ствари које нам живот чине комфорнијим лакше прихватају истетовиране инжењере него оне са краватом.

Свако неко из тога извуче свој закључак.