Приватност у модерном дигиталном окружењу је немогућа?

Истраживање је спроведено у децембру 2018. године. Испитано је 11.887 корисника на глобалном нивоу.  

Многи често ризикују када је реч о заштити интегритета својих података и личности на интернету, али уз потенцијално велику цену и последице.

Чак 56 одсто испитаника је мишљења да је немогуће очувати приватност у савременом дигиталном окружењу.Упркос реалним последицама које се доводе у везу са погрешном употребом личних података или њиховим западањем у погрешне руке, свака пета (18 одсто) особа би са задовољством жртвовала своју приватност и поделила податке, уколико би заузврат добила нешто на поклон.

Краткорочни приступ за дугорочну штету 

Више од трећине испитаника (39 одсто) би чак прихватило новац за који би непознатој особи дали пун приступ својим приватним подацима. С обзиром на то да је већа вероватноћа да ће корисници интернета поделити своје приватне податке уколико нешто могу да добију заузврат, овај краткорочни приступ може проузроковати дугорочну штету.

Недавни случајеви као што су твитови Џејмса Гана или Гевина Харта, показују да подаци које вољно делите на интернету, могу касније да вас угрозе на начине које не можете ни да замислите, доводећи у питање ваш углед и каријеру.

Послодавци и потенцијални послодавци све чешће претражују друштвене мреже као што су Линкдин, Инстаграм и Фејсбук, како би потврдили да су њихови запослени и потенцијални кандидати угледни и да својим активностима не доводе компанију у незгодан положај.

Запослени би исто тако требало да буду обазриви у вези са тим колико откривају о себи и свом послу на друштвеним мрежама, наводи се у саопштењу компаније „Касперски лаб“.

Угрожено може бити и радно место 

Подаци показују да је 57 одсто послодаваца на друштвеним мрежама наишло на садржај због којег нису запослили кандидата, а трећина је казнила или отпустила постојећег запосленог због садржаја који су поделили на интернету.

Истраживачи су утврдили да се више од четвртине (26 одсто) испитаника нашло у ситуацији да је без њихове дозволе приступљено њиховим приватним подацима, а тај број расте до 31 одсто, када су у питању особе старости између 16 и 24 године.

Више од трећине испитаних је дозивело стрес због ове ситуације. Овај број се повећао до 42 одсто међу онима старости између 16 и 24 године а свака пета особа доживела је новчани губитак, док је четвртина узнемиравана спамовима и рекламама.

Четвртина корисника интернета прекрива веб-камере 

Подаци добијени у истраживању говоре да 62 одсто испитаника штити своје уређаје шифрама како би очували приватност информација. Трећина (35 одсто) редовно проверава и мења подешавања приватности на уређајима, сервисима и апликацијама које користе, што се повећава до 42 одсто за оне старости између 16 и 24 године и нешто више од четвртине (28 одсто) за оне који имају више од 55 година.

Четвртина испитаника прекрива своје веб-камере како би сачувала приватност података а сваки пети мушкарац кодира податке, што чини свака десета жена.

Стручњаци зато препоручују да размислите два пута пре него што објавите нешто на друштвеним мрежама. Такође, саветују да не треба делити шифре онлајн налога, да онлајн приватност треба схватити озбиљно и да је најбоље преузимати само легитимне апликације за складиштење и заштиту осетљивих података.