Електромобил: 300 километара за 300 динара

Шта нас чека за 10 година стручњаци могу да претпоставе примењујући правила која постоје у Европској унији.

Енергетски миx у Србији и даље је у корист угља чак 60 одсто елкетричне енергије долази из тих извора који ће већ 2030. године бити забрањени у ЕУ.

Остаје нам снага ветра и сунца, као и водотокова који се не могу користити пуним капацитетима.

Струја се не може складиштити и када је у мрежи мора се користити.

То се посебно односи на ветропаркове и соларне електране, јер када они раде и када има вишка енрегије, покрећу се пумпе које на веће висине пумпају воду у вештачка језера, а током ноћи из њих ће се производити потпуно нова енеригија са турбинама.

„Прича са новим хидроелкетранама није завршена и ја се искрено надам да ће се прича са градњом наставити, као и тренд ревитализације постојећих хидроелектрана“, каже проф. др Александар Гајић, Инжењерска академија Србије.

Друга, веома важна могућност је да електромобил постаје део кућне електроинсталације, односно његова батерија служи за складиштење струје када је она јефтина.

„Соларана електрана од 10 киловата може годишње да нам испоручи 12 хиљада киловат-сати, и  у летњим месецима да у потпуности снабдева елктромобил струјом“, наглашава Милош Костић из Центара за енергетску ефикасност.

Укупна електроенергетска ефикасност зависи и од мреже која може по потреби да даје, али и прима енергију.

Електромобили могу да дају потпуно нове организационе шеме за кућну употребу.

На пример панели могу да пуне батерију возила када сунца има, али исто тако да греју кућу када сунца нема.

Ако се овоме додају системи са топлотним пумпама и сондама према ономе сто пише на папиру добићемо довољно енергије да је и враћамо у мрежу, кажу струцњаци.