Награђене апликације студената помажу у избегавању алергена и чекају „инвеститора“

Тему „Безбедност у великим градовима“, победници такмичења разрадили су кроз две апликације.

Када говоре о алергенима, кажу да њихово прво решење није било конкретна апликација, већ то да се омогући комуникација помоћу било које платформе, Фејсбука, Ватсапа или Вајбера, која ће помоћи у информисању о концентрацији полена у одређеним областима.

„Када кажете Вашу локацију, систем Вас испита на шта сте конкретно алергични, на које врсте полена, што више информација обезбедите, то је боље. И на основу тога, прикаже мапу Београда, где су различити делови града обојени различито, у зависности од концентрације тог полена на који сте алергични“, рекао је Милош Милуновић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Додаје да је у функционисању такве замисли проблем био у томе што, како наводи, у Београду постоје само две мерне станице, на Звездари и на Новом Београду, а подаци који су потребни, и који су јавно доступни, стари су недељу дана. Ипак, решење је пронађено.

„На основу тих претходних података, на пример од прошле године у исто доба, узевши у обзир брзину и правац ветра, влажност ваздуха и још неке факторе који утичу на полен, ми смо урадили то да предвидимо каква ће бити концентрација полена у тренутку када корисника то интересује“, додаје Милош.

Идеја је да се људи више крећу и да мање возе 

Када је реч о загађености ваздуха, награђени студенти кажу да њихова апликација функционише тако што корисницима предлаже оптималан пут до одређене тачке, уз кретање кроз зоне које су мање загађене.

„Не постоји ниједна сто посто безбедна рута. Ми не можемо да избегнемо ни полен ни загађеност. Али идеја је како направити најбољу руту. Ако идемо од Скупштине до Калемегдана, нема потребе да идемо аутобусом или колима, али ако човек иде на посао на Звездару са Новог Београда, нема потребе да иде пешака, и тад би се предложило да он иде градским превозом. Идеја је да се људи мотивишу да иду пешице, или бициклом, што безбеднијом рутом“, каже Павле Прица.

Андрија Милојевић објашњава да апликација ради и да је функционална, али да још није спремна за масовну употребу. „За то треба времена и новца, а ми то тренутно нисмо у могућности да контролишемо“, каже Андрија.

Апликације су примењиве на све градове.