„Хејтовање“ одраз личних фрустрација

Да ли и када угасимо мобилни телефон негативно реагујемо на сваку реченицу? Зашто „хејтујемо“? И да ли ће неки нови клинци уопште имати могућност да живе ван Инстанграма?

На Инстаграм се обично ставља пробран садржај, који је најчешће позитиван – људи су насмејани, задовољни, заљубљени...

„Не желиш на Инстаграму додатно да мрачиш људе. То људи не желе да гледају и то је врло јасно“, каже Дуња Јованић, позната Јутјуберка и инфлуенсерка.

Пре два у Нишу је настрадала девојка која је желела да направи видео-снимак са крова зграде.

На питање зашто за популарност на друштвеним мрежама корисници ризикују животе, психолошкиња Ана Мирковић каже да су млади опседнути тим тренутком да фантастичан садржај о себи поделе са својим пратиоцима на друштвеним мрежама.

„Млади људи јесу на неки начин опседнути својим дигиталним идентитетом. Реални идентитет је какви заиста јесмо. Дигитални је какви би желели да будемо“, објашњава психолошкиња.

Према њеним речима, граница између виртуелног и стварног живота скоро да више не постоји, због тога што се све што се дешава на Инстаграму, Јутјубу и другим друштвеним мрежама лако прелије на стваран живот и обратно.

Дуња Јованић истиче да људи олако схватају и гаје предрасуде према инфлуенсерима и мисле да је успех на друштвеним мрежама лако постићи.

„У почетку радиш и немаш никаква примања од тог посла. Иза мог данашњег успеха и броја пратилаца стоји много труда, непроспаваних ноћи и целодневног ангажовања“, каже позната „јутјуберка“.

После две, три године признаје да је размишљала да одустане, јер није била задовољна резултатима.

Осим труда, залагања и помало среће, Дуња сматра и да је веома важан и тренутак када улазите на тржиште, односно да ли постоји тражња за понуђеним садржајем.

О томе колико размишља о томе како и колико утиче на своје пратиоце, посебно на младе, инфлуенсерка каже да је ту пре свега најважније васпитање.

„Не размишљам пуно о томе како се понашам, јер сматрам да сам добро васпитана. Сигурно да постоје грешке које правим, али не позивам људе на насиље или децу да раде нешто лоше“, наводи Дуња Јованић.

Психолошкиња Ана Мирковић сматра да инфлуенсер, као што им и име каже, имају утицаја на своје пратиоце, али да врхунска одговорност, ипак, пада на родитеље.

„Родитељи морају више да се укључе у животе своје деце. Али популарни људи на друштвеним мрежама такође морају да се укључе и искористе свој утицај. Ако вас људи гледају и верују вам, онда имате одговорност да разговарате о важним стварима“, објашњава Мирковићева.

Фрустрације, незадовољство, туга су, како каже, главни покретачи људи да критикују, вређају и „хејтују“ на мрежама.

„Друштвене мреже и медији су својеврстан пројективни тест, попут Роршахових мрља. Онај ко види све ружно, тако ће коментарисати. Понашање на мрежама доста говори о нама“, закључила је.