"Гугл плус" престаје да постоји

„Гугл плус“ покренут је као конкуренција „Фејсбуку“ и „Твитеру“ и представљала је четврти покушај „Гугла“ да направи друштвену мрежу, али платформа није успела да придобије кориснике.

У почетку је мрежа била намењена одређеним корисницима, да би током године била доступна свим корисницима.

„Гугл плус“ је имао карактеристике типичне за друштвене мреже, са могућношћу објављивања фотографија и ажурирања статуса.

„Гугл“ је раније саопштио да су милиони људи отворили налоге неколико недеља од покретања.

„'Гугл плус' је од првог дана предодређен на пропаст“, рекао је Мет Навара, консултант за друштвене мреже.

„Проблеми са незграпним и променљивим корисничким интерфејсом, који је каскао у односу на гиганте попут Фејсбука, неповезано корисничко искуство и гласине о унутрашњим неслагањима око тога како ће се користити Гугл+, све је то утицало на платформу“, истакао је Навара.

„Гугл плус“ је примењивао строга правила о правом имену и није дозвољавао употребу псеудонима, често недозвољавајући приступ ни другим услугама попут „Џимејла“. 

Брисао је и профиле брендова и компанија.

Компанија је касније саопштила да је то била грешка и одлучила је да фирмама ипак омогући „Гугл плус“ профиле.

Са жељом да повећа број корисника, Гугл је мрежу „интегрисао“ у друге сервисе „Џимејл“ и „Јутјуб“.

Након спајања, свако ко је желео да коментарише објаве на „Јутјубу“, морао је да има налог на „Гугл плус-у“.

Овај потез наишао је на бес успешних Јутјубера, који су сматрали да се њихов успех користи у борби за опстанак мреже.

Изгледало је као да је мрежа жива, пошто су коментари са Јутјуба и оцене апликација на Гугл плеј стору аутоматски постављани на њу.

„Гледам профиле људи које сам позвао да направе налоге и видим да је њихово присуство у распону од оскудног до непостојећег“, написао је дописник Би-Би-Си-ја, Рори Келен-Џоунс 2011. године.

Велико је питање да ли ће 750 милиона људи који тренутно користе Фејсбук и 100 милиона који имају налоге на Твитеру, одлучити да се пресели - или да им је потребна још једна друштвена мрежа у животу.

У априлу 2014, оснивач „Гугл плуса“(Google+), Вик Гундотра напустио је компанију и промене су се догодиле брзо.

Наредни покушај привлачења корисника био је 2015. године, али је и он био безуспешан, јер су откривена два случаја повреде заштите података, што је било кључно за одлуку о гашењу платформе.

„Гугл“ је 2018. годне признао да су због грешака у софтверу приватни подаци 52 милиона корисника били доступни другим организацијама.