Индустрија 4.0. и промене којих се не треба плашити

Машински факултет Универзитета у Београду завршио је припрему мастер програма у области четврте индустријске револуције. „Реч је о инволвирању онога што је остварено у науци, пре свега у информационим и у информационо-комуникационим технологијама – у класичну производњу какву смо раније знали“, рекао је професор др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је расписало конкурс за избор мастер студијских програма из области информационих технологија, програмирања, анализе података, организације и управљања.

„Ми као Машински факултет смо ових дана у интензивним разговорима са нашим колегама са Математичког факултета и немачком компанијом 'Фесто', која предњачи у том споју инжењерства и универзитета“, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а декан Митровић.

Додао је да је циљ да се у том партнерству понуди студијски програм уз уверење да ће добити подршку јер је несумњиво потребан, пошто поред, како је рекао, колега са Електротехничког факултета и Факултета организационих наука, Машински факултет надопуњава потребу друштва да се дигитализује.

Машински факултет такође очекује и акредитацију за основне академске студије „Информационе технологије у машинству“.

„Ми као факултет смо већ организовали 14 панела и разговора на тему индустријска револуција 4.0. Сада је могуће направити помак да са свих, а поготово са, за по људе опасних места, извучемо људе, да управљање процесом производње организујемо на други начин“, каже Митровић.

Подсетио је да је концепт Индустрија 4.0. први понудила Немачка.

„У међувремену, 38 држава је направило свој одговор на то што је урадила Немачка. Неки то зову пројектом, неки платформом, неки новим приступом, неки новом филозофијом, а ја бих рекао да Индустрија 4.0. представља сваку од ових компоненти на свој начин“, изјавио је професор.

Митровић је додао да је реч о новој парадигми за производњу која ће обележити наредне године и деценије.

„Коришћењем савремених учила, пре свега таблета, са подршком у базама знања, могуће је потпуно другачије функционисати, људима који имају одговорност у управљању великим системима је много лакше и једноставно свет ће другачије функционисати, од тих промена се не треба плашити. Оне су све у функцији омогућавања лакшег, угоднијег живота људи“, објаснио је Митровић.

Декан Машинског факултета је закључио да је, у том смислу, улога образовања да се прилагоди другом начину функционисања и сматра да је, осим промена које се дешавају у високом образовању, много тога учињено и на нивоу средњошколског и основног образовања.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво