Како изгледа радни дан дигиталног радника у Србији

Миленијалци имају између 26 и 36 година, баве се дигиталним пословима, раде за неке од глобалних платформи и, према резултатима Центра за истраживање јавних политика, најчешће су дигитални радници. Светске анализе показују да је Србија међу водећим земљама по броју радника на глобалним онлајн платформама. Ко су дигитални радници и како изгледа њихов радни дан?

Прва јутарња кафа, још једна, па онда ипак још једна и радни дан фриленсера може да почне.

„То што нема радног времена врло лако може да постане мана, а не предност. Често постанемо робови своје слободе, дешава се да радимо 12, 14, 16 сати дневно, а то нас води у нездрав начин живота“, каже Јелена Новаковић.

Јелена је завршила модни дизајн, а сада је више посвећена графичком, као и сарадњи са клијентима преко интерента.

„Изазов у креативном смислу је комуникација са људима и од тих људи видим само кућицу за чет и њихове поруке, некада пожелим да сам уживо са њима и да можемо лакше да објаснимо једно другом, нацртамо на салвети о чему се ради и много се лакше споразумемо“, истиче ова графичка дизајнерка.

Креативна је, фриленсер је, посао јој је у дигиталној сфери, има између 25 и 36 година и све то је сврстава у групу такозваних дигиталних радника.

Јелана Бојовић, директорка за регулативне реформе у „Наледу“, објашњава да када се каже дигитално запошљавање, мисли се на начин запошљавања, то јест запошљавање преко неких система и на даљину.

„Доминантно је бављење Ај-Ти услугама, на другом месту је креативна индустрија, а на трећем услуге превођења и држања часова страних језика“, каже Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика.

Платформе за које дигитални радници најчешће раде нису у Србији. Сарадња са иностраним клијентима је увек изазов.

„Ипак је можда лепше радити са домаћим клијентима и отићи на пиће са њима, то је тај луксуз који имамо“, каже Новаковићева.

„Оно што квалификује дигитални рад као такав је рад на платформама, а оне нису послодавци, и то је веома битно. Платформе на којима раде наши дигитални радници су базиране ван Србије“, наводи Анђелковићева.

Јелана Бојовић наглашава да су то послови који нису стални, они се повремено дешавају и за њих не може да се предвиди број радних дана.

„Бити дигитални радник у Србији је јако лепо, мој радни простор је у мојој соби и пријатељима је занимљиво када дођу код мене“, закључује Јелена Новаковић.

Будући да у дигиталној сфери нема физичких препрека, управо овакав вид запошљавања постаје све масовнији, али и привлачнији како у свету тако и код нас.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво