ДИДС 2019: Суштина дигиталне трансформације је у ономе што је иза технологије

Данас почиње слободна регистрација ИДН назива у оквиру домена .РС, али и регистрација назива са проширеним сетом ћириличких слова у оквиру домена .СРБ. Одржава се и 10. јубиларна конференција ДИДС 2019 која је постала својеврсни бренд у домаћој интернет заједници, јер је реч о првој и најпосећенијој конференцији о интернету у земљи. Владимир Манић и Владимир Радуновић открили су шта нас још очекује наредних година на путу кроз процес дигитализације.

Тема овогодишње конференције ДИДС није само тесно повезана са интернетом и информационим технологијама, већ и са актуелним тренутком света у коме живимо.

Директор Регистра националног интернет домена Србије Владимир Манић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а истиче да је тема јубиларне конференције дигитална трансформација.

„Сведоци смо да сваког дана интернет и дигитални сервиси све више улазе у све поре живота и пословања и морамо то посматрати као ширу друштвену промену. Конференција ће се бавити променама како у јавном сектору, тако у привреди и на крају у домену интернет домена“, истакао је Манић.

Владимир Радуновић, који ће бити модератор блока који се бави темом дигитализације у државној управи, наводи да је дигитализација „најскупља реч“ – присутна је у сваком разговору.

„Покушаћемо на панелу да приближимо шта дигитализација значи не само данас него и 2030. године и шта то значи за обичног грађанина. Ви већ данас можете да пријавите обданиште онлајн или да поднесете пореску пријаву АПР-у онлајн, али треба да буде много више од тога - да све то може са мобилног телефона, да све може на једном сајту или апликацији, а не да јурите по пет сајтова, а оно што је најважније да вас не интересује да ли имате Извод из матичне књиге рођених, да не размишљате који су папири иза него да за вас тај систем попуњава све, а ви само гледате да ли је то за кредит, обданиште“, објаснио је Радуновић.

Према његовим речима, није важно која технологија ће да постоји 2030. године већ да имамо неког роботића који ће сам да изнесе нове вести и ми му наложимо да нам нађе стан у неком делу града према нашим примањима, који су решени у катастру, немају правни проблем, аплицира за кредит за нас јер он зна колико смо кредитно способни.

„Још лепше, ако то буде могло, је да изађемо из оквира администрације. Ако се доноси нови закон онда роботић може да нам каже: Овај закон за тебе значи ово - да ће деца моћи да ти се упишу у тај вртић, да је тамо оволика гужва, да имаш оволико пара, да ћеш на тој општини имати толики порез, па да ми можемо да утичемо на обликовање тих одлука. Е то би било супер“, истакао је Радуновић.

Суштина дигиталне трансформације није сама технологија него оно што је иза. Да се систем промени, јер сада су сервиси обликовани према систему – шта држави треба од папира Идеја је да у будућности буде обрнуто – шта нама треба.

број коментара 0 Пошаљи коментар