Проналазачи „Челарева“: Иновација која није на тржишту је само идеја

Сијалица од 75 вати, без каблова и жица, светли у руци Петра Шљивића. Развој Теслиног изума са почетка 20. века главни је иноваторски задатак овог техничара електронике.

„Фреквенција када се подеси, можемо ту енергију да шаљемо и на веће даљине. Такорећи без неког утрошка енергије. Колико сам могао да школски примером покажем неке сијалице од 12 вати, 10 вати, ЛЕД диоде да буду упаљене на неком већем одстојању“, набраја Петар Шљивић.

Верује да је применом овог изума српског научника могуће уштедети и до четвртине укупно утрошене електричне енергије у свету.

„Та енергија би могла бити такорећи бесплатна за људе ако би се ишло даље, у веће истраживање. Сви знамо да се космос креће, Земља се креће. Значи, увек имамо неко кретање и из тог кретања се може извући енергија“, објашњава овај проналазач из Оџака.

Петар Шљивић само је један од иноватора окупљених у Удружењу проналазача „Челарево“. Током деценије постојања, осмислили су у заштитили неколико важних патената. Баве се иновацијама у области здравства, машинства, а посебно развојем система искоришћавања алтернативних извора енергије.

„Иноватор код нас мора да буде, не само иноватор, него и предузетник. Да бисмо се сами изборили и прешли највећи део пута од инвенције до иновације, јер само реализована идеја је иновација – када се нађе на тржишту, све остало су само идеје“, истакао је Ђорђе Штангл, председник ИО Удружења иноватора „Челарево“.

Неке пројекте удружења до сада су подржали Министарство просвете и Покрајински секретаријат за високо образовање, али и неке компаније. Тако би и идеја иноватора Дејана Гојића из Дероња ускоро могла да се користи и у индустрији.

„Ми смо овде навикли, на овим просторима да све добијемо на готово. Морају се засући рукави и направити сами неку конструкцију која је касније корисна и исплатива“, каже Дејан Гојић.

Од идеје до патента пут је дуг. А, домаћим истраживачима, често, осим подршке недостаје и финасијска помоћ.