Проналазачи „Челарева“: Иновација која није на тржишту је само идеја

Пројекат бежичног преноса електичне енергије био је један од најзначајнијих изума на којима је, током целог живота, радио Никола Тесла. Да је пренос струје могућ без жичаних веза, у бројним експериментима, небројено пута доказивали су иноватори. Један од њих, млади истраживач из војвођанског места Оџаци, посвећен је идеји да електричну енергију користи без обзира на удаљеност извора.

Сијалица од 75 вати, без каблова и жица, светли у руци Петра Шљивића. Развој Теслиног изума са почетка 20. века главни је иноваторски задатак овог техничара електронике.

„Фреквенција када се подеси, можемо ту енергију да шаљемо и на веће даљине. Такорећи без неког утрошка енергије. Колико сам могао да школски примером покажем неке сијалице од 12 вати, 10 вати, ЛЕД диоде да буду упаљене на неком већем одстојању“, набраја Петар Шљивић.

Верује да је применом овог изума српског научника могуће уштедети и до четвртине укупно утрошене електричне енергије у свету.

„Та енергија би могла бити такорећи бесплатна за људе ако би се ишло даље, у веће истраживање. Сви знамо да се космос креће, Земља се креће. Значи, увек имамо неко кретање и из тог кретања се може извући енергија“, објашњава овај проналазач из Оџака.

Петар Шљивић само је један од иноватора окупљених у Удружењу проналазача „Челарево“. Током деценије постојања, осмислили су у заштитили неколико важних патената. Баве се иновацијама у области здравства, машинства, а посебно развојем система искоришћавања алтернативних извора енергије.

„Иноватор код нас мора да буде, не само иноватор, него и предузетник. Да бисмо се сами изборили и прешли највећи део пута од инвенције до иновације, јер само реализована идеја је иновација – када се нађе на тржишту, све остало су само идеје“, истакао је Ђорђе Штангл, председник ИО Удружења иноватора „Челарево“.

Неке пројекте удружења до сада су подржали Министарство просвете и Покрајински секретаријат за високо образовање, али и неке компаније. Тако би и идеја иноватора Дејана Гојића из Дероња ускоро могла да се користи и у индустрији.

„Ми смо овде навикли, на овим просторима да све добијемо на готово. Морају се засући рукави и направити сами неку конструкцију која је касније корисна и исплатива“, каже Дејан Гојић.

Од идеје до патента пут је дуг. А, домаћим истраживачима, често, осим подршке недостаје и финасијска помоћ.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
17° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се