Фиксни телефони још неће у историју

У црној, црвеној или зеленој боји, са бројчаником и сталном позицијом у предсобљу – тако је некад изгледао фиксни телефон. Иако данас може да ради и до 50 метара од куће, његова употреба је све мања.

Многи уопште немају прикључак јер све разговоре обављају преко мобилног.

Само у протеклој години фиксни телефон отказало је више од 6.000 корисника. Према подацима РАТЕЛ-а 2010. године их је било највише – 3,11 милиона корисника. Данас је тај број готово за милион мањи.

Ипак, има и оних који се не одричу фиксних телефона, а најчешћи разлози су приступачни разговори са иностранством, али и јефтино одржавање броја у оквиру различитих пакета.

„Фискни телефон не може да падне у заборав, јер се и он унапређује. То више није као раније – позовеш импулси се мере толико и толико кошта. Сада ви имате један пакет у коме имате много могућности“, истакла је директорка СББ-а Јована Лукић.

Иако се велики број корисника фиксне телефоније преселио на апликације - Вајбер и Ватсап, упућени кажу да се због безбедности разговора велике компаније тешко одричу фиксног телефона. Томе придодају и квалитет разговора јер иако се пренос гласа преко интернета поправио у односу на период када су се технологије прво појавиле, и даље постоје зоне без сигнала.

„Мобилна мрежа, мобилна телефонија вам омогућава да сте у сваком тенутку доступни, да сте у сваком тренутку активни. Фиксна телефонија је нешто друго, подразумева да ћете доћи кући или у канцеларију и обавити на миру у некој много мирнијој атмосфери разговоре. Такође, у неким ситуацијама, кризним ситуацијама или у ситуацијама неких елементарних непогода, имали смо прилику да видимо да је мобилна мрежа била много ризичнија“, објаснила је Татјана Матић државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Прво „Хало“ у Београду чуло се давне 1883. године и скоро читав век фиксни телефон је доминирао у свету комуникације. Његов одлазак у историју тренутно коче носталгичари и навика грађана.