Звездана прашина имуна на експлозију супернове?

Честице прашине настале од умирућих црвених џинова који разабацују материјал постају део међузвезданих облака различите густине, температуре и величине. Космичка прашина која бива уништена у таласу експлозије супернове шири се брзином од 10.000 километара у секунди.

Експлозије супернове су међу најснажнијим догађајима у галаксији са сјајем једнаким светлу милијарди појединачних звезда.

Та експлозија такође проузрокује талас толико снажан да уништава све што му се нађе на путу, укључујући и прашину у међузвезданом простору.

Важеће теoрије предвиђају када ће експлозија супернове протутњати делом свемира. Том приликом већина прашине бива уништена.

Посматрања супернове из летеће опсерваторије СОФИА говоре другачију причу – откривајући десет пута више прашине од очекиване, што нагони на закључак да прашине има много више на почетку експозије него што се претпостављало.

„Супернова 1987А“ има спесифичан низ прстенова који су део шупљине настале у периоду еволуције звезде пре експлозије.

Експлозије су се брзо шириле кроз прстенове, што би, према важећој теорији, требало да резултира потпуним нестанком звездане прашине, али подаци које је прикупила СОФИА показују већу количину прашине у прстеновима.

Ти резулати указују на то да се честице прашине убрзо обнављају или расту, сугеришући да би ово могао да буде само крај једног поглавља у циклусу живота звездане прашине, а не крај приче.

Прашина коју је уочила СОФИА могла би да настане од постојеће прашине или нове популације. Нова посматрања вероватно ће усмерити астрономе на размотрање могућности да је средина погођена експлозијом спремна за стварање прашине одмах пошто талас експлозије прође. То би могао да буде кључан траг у објашњењу несагласности између модела уништавања и података добијених посматрањем.

Посматрање космичке прашине са телескопа на земљи је готово немогуће због велике апсорпције светлости од воде и угљен-диоксида у Земљиној атмосфери.

„Летећа опсерваторија СОФИА омогућава приступ инфрацрвеном спектру који није могуће видети са тла. Посебна инфрацрвена камера на опсерваторији омогућава научницима да посматрају на тим кључним таласним дужинама и уоче стварање топле звездане прашине“, каже Џејмс де Бузијер, руководилац научних операција опсерваторије СОФИА и коаутор студије.

„Спровешћемо посматрања како бисмо стекли бољи увид у стварање прашине и еволуције у остацима супернове“, додао је Бузијер.