Ракија из дигиталне дестилерије са ЕТФ-а

Поред пољопривредних производа на врху српске извозне листе нажалост је и интелигенција. Да би уместо сировог воћа извозили на пример ракију, а младе стручњаке задржали код куће, потребно је подићи више погона за прераду воћа у алкохол. Од традиционалног српског казана дигитална дестилерија разликује се по томе што се у сваком тренутку очитава ниво алкохола.

Температура комине подешава се на тастатури на којој се уносе и параметри рецептуре. Нема потребе за преддестилацијом такозваним препеком. Технологија можда не може да надмаши дружење поред казана.

Али што се тиче квалитета и укуса може да има само бољи, каже Горан Квашчев, професор аутоматике на ЕТФ-у и додаје да укус не може да буде лошији јер је традиционално знање пренето на машину и применом савремених технологија обезбеђује се да ракија увек испадне квалитетна.

Душан Карић је мастер рад писао управо о дестилерији. Са тим знањима није отишао у свет већ у предузетничке воде. „Мислим да има будућности зато што мале компаније пружају могућност сарадње са земљама западне Европе и самим тим обезбеђују боље финансијске услове“, објаснио је Карић.

„Квалитет наших студената је такав да су они веома радо виђени и у домаћим и у страним компанијама, а што је најбоље они имају све већи мотив да остају овде. Да искажу своје потенцијале на изазовним пословима“, истакао је Мило Томашевић декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду.

Било да се баве телекомуникацијама или пољопривредом, било да су велике или породичне све више фирми у Србији улаже у информационе технологије јер тако убрзавају и појефтињују производњу.

„Компаније нама прилазе често са њиховим идејама и буџетима које могу да инвестирају у сарадњу са нама, али такође и заједно аплицирамо за различите пројекте почев од иновационих ваучера које финансира Иновациони фонд“, наводи Милица Ђурић Јовичић из Иновационог центра ЕТФ-а.

Истраживања су показала да трећина студената у Србији, међу којима предњаче будући инжењери, планира да по завршетку студија оде у иностранство. Они који остају углавном рачунају на стране ИТ компаније у којима може да се заради такозвана европска плата. Ипак, будући да привреду и индустрију најбоље развија домаћа памет, стручњаци кажу да је потребно више старт-апова како би млади српски инжењери оснивали сопствена мала и средња предузећа – да своју памет „продају“ по истој цени као и њихове колеге из, на пример, Немачке.