Ускоро више пуњача за брзо пуњење електричних аутомобила

Најављено је да ће Путеви Србије ускоро поставити још 10 брзих пуњача на приоритетним путним правцима, који ће бити још модернији и моћи да напуне батерију електричног аутомобила и за 15 минута.

Просечна цена аутомобила на електрични погон је око 28.000 евра и још не постоје државне субвенције за њихово коришћење.

На ауто-путу се електрични аутомобили могу напунити за око 30 минута, а пуњачи се налазе на наплатним станицама Суботица југ, Шид, Димитровград и Прешево, као и на бившој рампи Бубањ Поток. На њима се истовремено могу пунити највише три возила.

Пуњење се још не плаћа, али су у току припреме за увођење плаћања, пошто продавци морају да буду регистровани за продају електричне енергије, то јест да имају софтвер за њену наплату.

Директор Центра за електрична и хибридна возила, који је основан у партнерству са Машинским факултетом у Београду, Милош Петровић је рекао Танјугу да је циљ да се електрична возила пуне струјом из чисте енергије, односно обновљивих извора и да посебно велики потенцијал имају соларна и енергија ветра.

„У Србији је то још пионирски подухват, док Еворпа ужурбано јури за електричним возилима. Ми, нажалост, имамо једва 148 електричних возила у Србији, међу којима су тролејбуси, електрични аутобуси, мотоцикли и аутомобили“, навео је Петровић.

Од 148 електричних возила, око 90 одсто је регистровано у Београду, а више од половине су електрични аутомобили.

Петровић је рекао да се припрема велики државни пројекат за ширење мреже пуњача, који планира да реализује Министарство за иновације и технолошки развој, као и да се процењује да је Србији потребно око 150 пуњача.

Како каже, Министарство за иновације би требало да направи стратегију, а пројекат Институт за истраживање и пројектовање у привреди при Машинскм факултету. Такође, ЕПС ради на стратегији за коришћење пуњача.

Рекао је да је фирма ЕНЕЛ ПС направила први брзи соларни пуњач у Зеленгорској улици у Београду, који може да напуни просечну батерију електричног аутомобила за само 30 минута и да је управо циљ да се постави што више таквих пуњача, а не они који користе струју добијену из лигнита.

Рекао је да би соларни панели могли да се поставе свуда поред пута и да за њих није потребно проширивање електро мреже, нити су потребне велике инвестиције.

Са друге стране, на пример пуњач у гаражи на Обилићевом венцу користи 'прљаву струју' и при максималној брзини може најслабију батерију да пуни четири сата, а друге батерије од осам до 12 сати, додао је он.

Коришћење електричних возила највише одређује цена таквих аутомобила и инфраструктура, навео је Петровић и додао да код нас у понуди има и мало марки аутомобила на електрични погон - БМВ, „тојота“, „рено“...

„Нажалост, још ниједна 'Тесла' није регистрована, зато што 'Тесла' има батерију од 140 киловата коју је врло тешко напунити у Србији за кратко време“, рекао је Петровић.

За пуњење батерије од 140 киловата потребно је осам до 12 сати, а на брзим пуњачима четири сата.

Према његовим речима, ако купите Теслу добићете ваучер са којим нећете морати да плаћате струју, то јест компанија ће плаћати уместо вас.

Асоцијација увозника возила и делова и Центар за електрична возила су раније покренули иницијативу са партнерским компанијама за проналажење начина како да се електрична возила пуне брзо и из обновљивих извора.

„Ако возите ауто који не загађује животну средину, али га пуните из мреже која добија струју 50 одсто из лигнита, ви ћете возити аутомобил који ће загађивати више од конвенционалног возила“, указује Петровић.

Додаје да је количина струје која се тренутно користи за електричне аутомобиле на нивоу статистичке грешке.

Објасио је да је максимално опререћење једног стана по потрошњи седам киловата, док су батерије за електричне аутомобиле између 40 и 140 киловата.

„Када би свих 1,9 милиона возила, колико имамо у земљу, пребацили да буду електрични, повећање електричне енергије би било максимално седам процената. Ако рачунамо најскупљу тарифу од 15 динара по киловату, 'Теслу' можете скроз да напуните и пређете 500 км за 1.500 динара, што је неколико пута јефтиније од бензина, а не загађујете животну редину“, истиче Петровић.

Петровић каже да је субвенцинисање електричних возила наша обавеза из поглавља 27 о екологији.

Навео је, такође, да шведска „Икеа“ у свом пословном плану захтева од дистрибутера који им возе намештај по граду да користе 40 одсто електричних возила. Такође, у Холандији и Данској таксисти искључиво могу да возе електричне аутомобиле ако их пуне из обновљивих извора.

У МУП-у је речено Танјугу, да не постоје посебне законске одредбе којима су прописани услови за регистрацију еколошких возила и да је у јединствени регистар возила уписано укупно 412 возила на електрични погон, од цега је 170 искључиво на електрични погон, док су 242 возила са хибридним погоном (електрични погон/ бензин, дизел или течни нафтни гас).

Трошкови који се плаћају приликом регистрације возила зависе од врсте поступка као и врсте возила.

У МУП-у наводе да се за путничка возила, мотоцикле и тешке трицикле који су искључиво на електрични погон у поступку регистрације не плаћа порез на употребу моторних возила, док се комунална такса за држање возила наплаћује зависно од одлуке сваке конкретне општине.

У БиХ је, према Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размену података БиХ, регистровано само 14 електричних аутомобила и 372 на хибридни погон.