Шта ће се десити у Србији када електромобили постану свакодневица?

Најава Међународне конференције о одрживим енергетским системима која ће се у јулу одржати у Новом Саду, послужила је да се на Електротехничком факултету у Београду одржи предавање о томе шта ће се десити у Србији када електромобили постану свакодневица. Наша мрежа, каже струка, претрпеће велике промене, а питање је и из којих извора ће се производити струја. Ограничавајући фактор су свакако закони Европске уније према којима после 2030. године није дозвољена производња струје из лигнита.

Резерве угља из којих сада Србија добија већи део струје довољне су до 2050. године, а после тога имамо две опције – нуклеарну – и обновљиве системе на ветар и воду.

Како тврде професори на Електротехничком факултету у Београду – ЕУ ће забранити и ограничити производњу струје из угља већ 2030. године. То утиче и на нашу стратегију, а нуклеарке нећемо моћи да градимо ако нисмо у НАТО-у из војно-безбедносних разлога.

Зато нам остаје само снага воде и ветра која треба да пуни мрежу, а и аутомобиле у будућности.

„Како изгледа енергетика у 2100. години у Србији. Тада је лигнит нула, сад је лигнит 70 одсто. Ја бих рекао: 'Заборавимо нуклеарну опцију у овом тренутку', то значи све је обновљиво, хидро део је 30 до 40 одсто, а остало је сунце и ветар, и биомаса, наравно“, објашањава др Никола Рајаковић са Електротехничког факултета у Београду.

У привредној комори Србије сагледавају долазак нових технлогија и траже да се због новог, електричног погона аутомобила покрене ланац законских и институционалних промена.

„Структуралне мере за мала и средња предузећа, стимултивне мере за електричне аутомобиле, мислим да би новац из зеленог фонда могао да буде важан покретач новог имобилитета у Србији и раст БДП-а у Србији“, сматра Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

Конгрес у Новом Саду у јуну треба да одговори на питање куда и како идемо. Да би се пропагирала тема електромобилитета изнајмљен је један „тесла“ аутомобил који кружи Србијом и којег ће имати прилику да пробају и студенти и професори српских универзитета.

„Циљ је да покажемо да електрични аутомобили могу да се пуне било где, да свако може да повеже утичницу, да то није превише компликовано, да је лако и еколошки прихватљиво“, истиче Илија Батез Бјелић са Електротехничког факулета у Београду.

На предавању се чуло да већ сада сунчани колектори и ветрењаче дају струју стандардног напона уз цену која је мања од експлоатације угља.

То је велика шанса и за нас јер имамо и знање и памет који могу да започну нове пројекте без увоза технологије, тврде стручњаци Електротехничког факултета и додају да целокупна електро-мрежа мора да се ремонтује ако желимо да возимо аутомобиле на струју.

број коментара 22 пошаљи коментар
(субота, 03. мар 2018, 13:11)
anonymous [нерегистровани]

neistina

Nuklearke imaju i zemlje koje nisu u Nato.kao Švedska,Finska i Švajcarska,tako da ova informacija da sve zemlje koje imaju nuklearke moraju da budu u Nato nije istina!

(петак, 02. мар 2018, 01:02)
anonymous [нерегистровани]

Šta će se desiti

Desiće se upravo ono što i jeste ideja - Srbija će morati masovno da uvozi struju i bude potpuno energetski zavisna od EU. Krajnji cilj EU i NATO jeste da sve podređene im države u stvari prestanu sa sopstvenom proizvodnjom energije što će biti ostvareno prvo kroz ucene i pretnje, a potom i kroz privatizaciju. Naravno, EU firme će kupovati isključivo distributivne mreže u malim zemljama, jer su u tome pare, a proizvodnja će biti lagano gašena, kao i u svemu ostalom, da bismo uvozili od njih i da bi mogli u potpunosti da nas kontrolišu. To je i osnovni razlog za guranje elektromobila. Ono što Srbija treba da uradi jeste da pod hitno objavi strategiju razvoja i podrške za korišćenje tečnog vodonika kao osnovnog goriva za vozila i da uopšte ne razvija mrežu elektro punjača. Šta više, treba jasno da kaže da eletromobili ovde nisu dobrodošli, kao instrument porobljavanja, ali i zbog ogromne opasnosti po ekologiju. Ako Nemci žele kod sebe da gomilaju otrovne i opasne baterije neka ih, ali ne u Srbiji.

(понедељак, 26. феб 2018, 19:58)
anonymous [нерегистровани]

Besplatno

Sama si rekla zašto toga više nema, pa zato što je posle besplatno!

(недеља, 25. феб 2018, 04:41)
anonymous [нерегистровани]

prije skoro 25 g.zivjela sam u kuci sa solarnom energijom. ..

I to u Porecu. ..sagradio kucu i na krovu instalirao velike solarne panele. ..imali toplu vodu i sve od te energije. ..
zasto toga nema vise nakon toliko godina stvarno neznam....
Jednom se instalira i dalje besplatno. ..

(недеља, 25. феб 2018, 04:33)
anonymous [нерегистровани]

solarna energija. .

Imate puno suncanih dana...
bas je moj sin imao mali project u skoli ovdje koliko je jednostavno a jos se ne koristi. ..zasto?

(недеља, 25. феб 2018, 01:18)
anonymous [нерегистровани]

Zasto se bar za grejanje ne koristi izum coveka iz Kragujevca

Prof. Dr. Vladan Petrović

(субота, 24. феб 2018, 23:23)
anonymous [нерегистровани]

Spremni na sve

Naravno da smo spremni za svaku situaciju,, kad dodju takvi automobili kod ,,, poskupece struja ,,nista nas nesme iznenaditi :)

(субота, 24. феб 2018, 22:33)
anonymous [нерегистровани]

@Nuklearka

NATO siri mir i stabilnost... Tako su i siledzije devedesetih objasnjavale gazdama da treba da plate reket jer neko moze da im digne kafanu u vazduh. Ja u nasem okruzenju jedino vidim da NATO moze da napadne nasu nuklearku.

(субота, 24. феб 2018, 22:26)
anonymous [нерегистровани]

Esss

Vetrogeneratori rade na brzinama izmedju 4 i 25 m/s, to su granične brzine, optimum je na 12-15 m/s, tako da ta košava ne znači ama baš ništa sem opasnosti po vetroturbinu

(субота, 24. феб 2018, 21:16)
anonymous [нерегистровани]

Nuklearka

Nato je potreban da bi se obezbedio mir i zastita u zemlji koja ima nuklearnu elektranu u suprotnom bi mogao bilo ko napasti i ugroziti zivote ne samo nas vec i onih koji su deo natoa..jer znamo kakve su posledice