Зашто је ћирилице тако мало на интернету

Стручњаци сматрају да су нижа цена и мало српско тржиште разлози због којих фирме, блогови и портали више користе латиницу.

„Врло ретко се одлучују да уопште уврсте ћирилицу на сајт, а камоли да им ћирилица буде примарна, због тога што им је циљ да и посетиоци из региона, како бих рекао, могу да прегледају садржај њихових сајтова“, сматра веб-програмер Сибин Грашић.

Директор „Мрежних система“ Владимир Марић објашњава да одржавање сајта на два језика и три писма често превазилази дуготрајни кадровски потенцијал која та фирма или институција има.

„Просто, за то је понекад потребно одвојити целог човека или два човека. Ту се негде, према мом мишљењу, крију највећи проблеми“, додаје Марић.

Многе велике ај-ти компаније направиле су ћириличке фонтове, који се не могу применити у њиховим другим програмима, као што је случај са „Мајкрософтовим“ Вордом.

„И због тога не можемо да добијемо наша слова у том програму, а то је проблем пошто наша администрација масовно користи тај програм“, каже професорка Оливера Стојадиновић са Факултета примењених уметности у Београду.

У Регистру националних домена сматрају да је питање коришћења ћирилице у нашем личном ставу.

„Неких 70 одсто људи у Србији користи латиницу, а свега 30 одсто ћирилицу. Док се тај однос не промени ван интернета, тешко да ће моћи да се уради нешто више за ћирилицу на интернету“, каже Предраг Милићевић из Регистра националног интернет домена Србије.

Иако су ћириличке домене добили после нас, Бугари и Руси користе углавном ћирилицу на интернету.

„Гугл“ и „Фејсбук“ прихватају српску ћирилицу, тако да за њено веће коришћење на интернету није потребно предзнање нити технички услови него пре свега подизање свести о потреби очувања националног писма.