У Јути се „живи“ као на Марсу

Поред САД, по једна таква станица налази се још у Аустралији, на Исланду и Артику, пише Глас Америке.

Наводи се да се земљиште у Јути често упоређује с оним на Марсу: бескрајни пејзаж стеновитих кривудавих кањона, са траговима река, ведро небо, сува клима и сунце у изобиљу. На четири сата вожње од Солт Лејк Ситија, научници су поставили истраживачку станицу.

Комплекс садржи шест објеката: “кућу”, стаклену башту, две опсерваторије и соларне панеле. Служи као имитација окружења и услова живота на на Марсу.

„“Поседујемо два различита типа свемирских одела. Оба су симулатори одела, имају оперативну, не технолошку употребу. Циљ је да вам пруже осећај као да сте на Марсу. Ово су регуларна свемирска одела за свакодневну употребу. Ово је истраживачко одело. Ово је за шетњу“”, објашњава директорка програма Шенон Руперт.

Анастазија Степанова је бивша учесница програма која је изабрана као члан шесточланог тима, од укупно 200 кандидата који су се пријавили. Њено задужење је било да се брине за безбедност и здравље чланова тима и обавља истраживање из психологије за Руску академију наука.

„“Спровели смо бројне геолошке и микробиолошке студије.… Провести сваког дана између два и четири сата радећи у оделу од 14 килограма може да буде забавно. После неко припреми вечеру, други пере судове, па писање извештаја. Онда бисмо радили на њиховим пројектима“”, открива Степанова.

Тунел, истиче се у репортажи Гласа Америке, повезује делове комплекса. У стакленој башти планирано је узгајање поврћа, укључујући морингу, једну од најхранљивијих биљки на свету, која успева у екстремним условима. У лабораторији ће се обављати истраживања у области микробиологије, геологије и екологије.

Глас Америке наводи да су најважнији део станице људи.

„Једна ствар коју сигурно знамо јесте да не можемо да доведемо све људе који су нам потребни. Зато морамо паметно да бирамо. Морамо да изаберемо људе, који ће највише допринети и узвратити поверење тиму на земљи који их подржава, зар не?“, пита се Рупертова.

Према њеним речима, они који иду на Марс неће имати само једно задужење.

„Морају да буду спремни да раде више ствари. Потребно је да буду тимски играчи, стручњаци и да буду веома одлучни у ситуацијама за које нису специјализовани. Све то у једној особи, што је веома, веома велики изазов“, наводи Рупертова.

Степанова каже да су јој три месеца у станици променила живот.

„Мотивисала ме је чињеница да могу да се обучим за неке друге професије. Важно је да цените личне односе и држите се подаље од информационе буке. То много отежава концентрацију и креативност, а када смо тамо били изоловани од свега тога, продуктивност је била знатно већа“, оцењује бивша учесница програма.

Шенон Руперт додаје да програм није само за људе који желе да истраже Марс ради личног задовољства, већ и за оне који желе да прошире личне хоризонте.