Грандиозним финалом „Касини“ се опрашта након 13 година

Лансирана 1997, сонда „Касини“ стигла је до Сатурна 2004. године и од тада помоћу својих 12 инструмената прикупља податке о њему. Залихе горива су готово истрошене и америчка свемирска агенција Наса одлучила се за велики финале који је рискантан, али потенцијално научно драгоцен.

„'Касини' је изванредна мисија која је револуционализовала наше разумевање о нашем соларном систему“, рекао је Александер Хејс, професор астрономије на Универзитету „Корнел“ у Њујорку.

Током готово 300 орбита око Сатурна летелица је направила важна открића као што су море течног метана на Титану, његовом највећем природном сателиту или постојање слане воде испод залеђене површине Енцеладе, малог Сатурновог месеца.

Сонда треба да урони у атмосферу Сатурна 15. септембра. Да би то урадила, летелица ће се приближити Титану, искористити гравитациони потисак тог месеца да би ушла у орбиту између прстенова Сатурна и горњег дела његовог гасовитог слоја, и први пут ће испитати тај празан простор од 2.700 километара.

Последњи је пут надлетела Титан 12. септембра и данас треба да емитује слике и научне податке прикупљене приликом тог лета. Ту последњу комуникацију инжењери Насе такође ће искористити да утврде да ли је сонда на доброј путањи да урони у атмосферу Сатурна.

„'Касини' је имао бројне научне премијере и то ће се наставити, јер ће њени инструменти сакупљати узорке атмосфере Сатурна до последњег секунда“, рекла је Линда Спилкер, водећа научница те мисије у лабораторији Насе у Калифорнији.

„Сонда ће емитовати податке такорећи у реалном времену током уласка у атмосферу, што је без преседана за Сатурн“, рекла је она.

„Касини“ треба да успостави радио-контакт са Земљом минут или два пре почетка спуштања током кога ће радити десет од њених 12 инструмената, укључујући и спектрометар за анализу састава атмосфере.

Те информације могле би да допринесу разумевању о томе како је формирана и како се развијала та планета.

Сутра, дан пред коначно спуштање, други инструменти ће детаљно пратити ствари као што су ауроре бореалис, температуре и вртлоге око полова Сатурна.

Последња кретања почеће у петак, у 10.37 по централноевропском времену. „Касини“ ће улетети у атмосферу Сатурна у 13.53 са антенама окренутим ка Земљи и моторима укљученим да одрже његову путању.

Минут касније, на 1.510 километара изнад слоја облака, комуникације ће престати и убрзо затим „Касини“ ће почети да се распада, навела је Наса.

„Ово велико финале представља кулминацију седмогодишњег програма да се искористи преостало гориво у летелици на научно најпродуктивнији начин“, рекао је Ерл Мејх, шеф пројекта „Касини“ у Калифорнији.

Тиме што се „Касини“ обрушава у атмосферу Сатурна избегава се ризик од његовог рушења на један од Сатурнових месеца где би могао да постоји живот, као на Енцеладу, и тиме га заштити од могућег загађења, рекао је он.

Мисија је обављена у сарадњи америчке Насе, Европске свемирске агенције (ЕСА) и италијанске агенције. Еса и италијанска агенција су изградиле сонду „Хајгенс“ коју је преносио „Касини“. Та сонда се одвојила од „Касинија“ у децембру 2004. и спустила се на Титан.

Мисија „Касини–Хајгенс“ коштала је 3,26 милијарди долара, од чега су САД дале 2,6 милијарди Еса 500 милиона и Италија 160 милиона.

Ђовани Касини био је италијански астроном 17. века који је открио четири месеца Сатурна. Кристијан Хајгенс његов савременик, био је холандски математичар који је установио да Сатурн има прстенове, и такође је видео Титан први пут.