Би-Би-Си: Српска фондација показала да „Фејсбукови“ пипци сежу даље него што мислите

Пре неколико година Владан Јолер и његови пријатељи из Београда почели су да истражују унутрашње функционисање једне од најмоћнијих корпорација на свету.

Тим, који укључује стручњака за сајбер-форензичку анализу и визуализацију података, већ је истраживао „различите форме невидљиве инфраструктуре“ интернет-провајдера у Србији, али је Јолер сада у овиру пројекта „Шер лаб“ (Share Lab) решио да направи крупније кораке, наводи Би-Би-Си.

„Када би Фејсбук био држава, био би већи од Кине“, сматра Јолер, који ради као професор на Универзитету у Новом Саду.

Јолер се ослања на познате, али ипак несхватљиво велике бројеве: компанија из Силицијумске долине чува око 300 петабајта података, има готово две милијарде корисника и само у 2016. забележила је приход од око 28 милијарди долара.

Па, ипак, каже Јолер, не знамо ништа о томе како та компанија функционише, упркос чињеници да смо јој ми, као корисници, пружили већину материјала за рад и то потпуно бесплатно.

„Сваки пут кад објавимо нешто, означимо (тагујемо) пријатеље и коментаришемо, у суштини радимо за Фејсбук“, каже Јолер.

Подаци о нашој интеракцији на тој друштвеној мрежи пружају информације сложеним алгоритмима који управљају овом мрежом и захваљујући томе, наше понашање на интернету претвара се у производ који је могуће понудити на тржишту.

Разумевање овог углавном скривеног процеса је изузетно сложен подухват.

„Покушали смо да мапирамо све уносе, поља у којима улазимо у интеракцију с Фацебооком и исходима. Мапирали смо свиђања (лајкове), дељења (шерове), претраге, статусе, додавање фотографија, пријатеље, имена, све што наши уређаји говоре о нама, све дозволе које пружамо Фејсбуку преко апликација, попут статуса телефона, вај-фај и конекције и могућности снимања аудио-записа“, објашњава Јолер.

Све то нудило је само делић целокупне слике и зато је тим одлучио да испита и Фејсбукове аквизиције и захтеве за патентирање одређених технологија.

Резултати су били невероватни.

Приложена мапа показује како се подаци које пружамо Фејсбуку користе да израчунају нашу „етничку припадност“ (термин који користи Фејсбук), сексуалну оријентацију, политичке склоности, друштвену класу, план путовања и још много тога.

Једна мапа приказује како све што објављујемо и лајкујемо, као и оно што радимо у другим угловима сајбер простора који су повезани са Фејсбуком (као што су Инстаграм, Ватсап и сајтови на које се логујете преко вашег налога на Фејсбуку), може бити улазак у огромни алгоритамски процес.

А тај процес омогућава Фејсбуку да циља кориснике са запрепашћујућом тачношћу, са способношћу да одреди да ли воле кинеску храну, колико дуго путују на посао, колико њихово дете има година.

Да ли је приватност корисника најважнија?

Друга мапа детаљно приказује све што ми дозвољавамо Фејсбуку путем бројних апликација, укључујући и то да нам чита све СМС поруке, преузима податке с уређаја без тражења дозволе и приступа нашој прецизној локацији.

Појединачно, ови алати су веома моћни, али када су у комбинацији са системом за прикупљање података, отварају могућност експлоатације огромних размера.

Фејсбук већ годинама истиче да су му приватност корисника и безбедност операција најважнији у пословању, али Јолер није уверен. Признаје да га је истраживање у чинило мало параноичним по питању давања података, али је више забринут за будућност.

Јер, подаци остају у рукама једне компаније, што значи да нема гаранција за будућност, када се можда власничка структура и људи на челу промене за 20 година.

Аналитичари кажу да је пројекат „Шер лаб“ импресиван и врло вредан. „То је можда и најсвеобухватнија мапа Фејсбука коју сам видела до сада“, каже др Џулија Паулес, стручњак за законе у области ИТ-а.

„Истраживања показују да дајемо превише драгоцених информација о себи, док комуницирамо с пријатељима“, наводи Паулесова.

Колико је дубоко Фејсбук зашао у све поре друштва, не можемо мерити бројевима, али „Шер лаб“ то чини видљивим.

Она не очекује масовни егзодус са Фејсбука због „Шер лабовог“ истраживања, али је погађа осећај немоћи, недостатак опција, друштвена апатија. „Оно што је најстрашније је што један ентитет има моћ над информацијама, а не постоји већа моћ од тога“, каже др Паулес.

Јолер истиче да ни њихова велика мапа не пружа тачну слику свих могућности ове друштвене мреже, али и не искључује могућност постојања мноштва других алгоритама за које нико не зна.

Ипак, то је и даље једина мапа коју имамо, једне од највећих сила које обликују данашњи свет.