Спектакуларно финале „Касинија“ за добробит науке

Лансирана 1997. године, сонда „Касини“ стигла је до Сатурна 2004. и од тада помоћу својих 12 инструмената прикупља податке о њему. Залихе горива су готово празне. Америчка агенција за истраживање свемира Наса одлучила се за велико финале који је рискантно, али ће можда бити драгоцено за науку.

„'Касини' је произвела благо открића због којих ћемо поново писати научна дела о планетама о бројним другим темама“, рекао је јуче новинарима Николас Алтобели, научник у европској агенцији за истраживање свемира Еса, на маргини конференције о Европској унији геонаука која се одржава ове недеље у Бечу.

Летелица је опремљена са 12 инструмената и 22. априла је успешно обавила свој 127. и последњи прелет близу Титана, највећег Сатурновог сателита. Прошла је само 979 километара изнад површине Титана, те је добила велико убрзање, саопштила је Наса.

Сонда ће направити укупно 22 круга око Сатурна пре великог пада, и на крају летети између високе атмосфере те планете и унутрашњости њених прстенова, што је зона од 2.400 километара која досада није истраживана.

Прво спуштање кроз прстенове предвиђено је за данас у 11 сати по централноевропском времену. Тада ће сонда „Касини“ изгубити сваки контакт са Земљом скоро 24 часа, а у том периоду летелица ће бити близу Сатурна и обављаће научне анализе.

Када сонда буде пролазила кроз прстенове, њен анализатор космичке прашине узимаће узорке честица.

„Касини“ треба да поново успостави комуникацију са Земљом најраније у четвртак у 9.05 по централноевропском времену. Убрзо затим требало би да почне да преноси слике и научне податке.

„Последњи део живота сонде 'Касини' биће заиста као ватромет, јер ће, улазећи у авантуру између површине Сатурна и његових прстенова, летелица моћи да направи мерења који би за науку иначе била немогућа“, рекао је Лучијано Ијес, члан научног тима за „Касини“ на италијанском универзитету Ла Сапијенца.

„Оно што будемо сазнали из последњих прелета 'Касинија' омогућиће нам да унапредимо наше разумевање формације и еволуције џиновских планета и планетарних система уопште“, раније је објаснио новинарима Томас Цурбухен, помоћник директора научних мисија Насе.

Током своје дуге мисије око Сатурна, „Касини“ је омогућила важна открића као што су мора течног метана на Титану и постојање великог океана слане воде под леденом површином на Енцеладу, другом, малом Сатурновом сателиту.

Двадесет година од лансирања „Касини“ нема још много горива, наводи Наса и додаје да је било потребно да се одлучи како најбоље окончати ту мисију.

По речима научнице Линде Спилкер из Насе, „Касини“ ће на самом крају свог дугог живота обавити нека од својих најизузетнијих посматрања.

Научници се надају да ће добити драгоцене податке о унутрашњој структури Сатурна, његовом магнетном пољу и пореклу његових прстенова. Такође се надају да ће добити прве снимке Сатурнових облака изблиза.

„По нашим најбољим математичким моделима, сматрам да у простору између прстенова и планете нема већих комада материјала који би могао да оштети летелицу“, рекао је научник Ерл Мејз.

Док сонда буде падала у атмосферу Сатурна, наставиће да емитује податке о саставу атмосфере са неколико својих инструмената, пре но што се њен сигнал не изгуби заувек.