Шасије за оклопна возила, мотори за „Икарбус“ и роботи из „кухиње“ Машинског факултета

Научници са Машинског факултета су успели да направе у својим оскудним лабораторијским условима шасије за оклопна возила „нора” и „лазар“. „Икарбусу“ су направили први стајаћи мотор за „Мерцедесове“ шасије. Осим тога, развили су и роботе и платформе које су једне од најбржих у свету, а служе за прављење симулатора за све врсте превоза од авиона до оклопних транспотера.

На међународном научном скупу на Машинском факултету у Београду сагледани су резултати једне од најбољих година када су у питању сарадња индустрије и универзитета.

Поред оскудних средства за истраживање факултет има чиме да се дичи. Имали смо прилику да први снимимо роботску платформу која је једна од најбржих у свету. Према прорачунима он за само 60 секунди може веома прецизно, у одређене калупе, да смести 120 лоптица или било предмете било којег другог облика са сто одсто прецизности.

Она је развијена из платформе за симулаторе која је рађена за обуку људства у оклопним транспортерима, а може се применити у авио и друмском саобраћају.

„Развијамо пет оваквих платформи за носивост од 250 килограма до 2.500 килограма оне служе за обуку, али су и последња реч када је наука у питању“, истиче професор Драган Милутиновић са Машинског факултета.

Поред овога, професори и студенти радили су на шасији за оклопна возила „нора“ и „лазар“ што је плод сарадње с војнонаменском производњом Војске Србије која је однедавно преузела део прибојске фабрике ФАП.

Занимљиво је да је „Мерцедес“ потврдио лиценцу ФАП-у баш због овог пројекта и да је дао зелено светло да се у „Икарбусу“ по техничком решењу њихов мотор који је до сада било искључиво лежећи стави у стајаћи положај и тиме добије потпуно нова шасија.

„И 'Икарбус' и ФАП могу да живе од ремонта аутобуса и камиона и то у региону. Сви велики произвођачи на светском нивоу могу и желе да буду њихови коперанти и стратешки партнери“, каже Милош Васић са Машинског факултета у Беогарду.

Нажалост, на овом скупу чуло се да крађа интелектуалне својине нема граница. Многе добре идеје, многи пројекти које су наши научници публиковали, искористили су други да их практично примене у свету.

Године знања и истраживања отишле су пут Азије и земаља Трећег света.

Држава би морала бољом заштитом научника да онемогући овакве интелектуалне крађе, а савет нашим привредницима који желе да улажу у нове технологије, био би да дођу на Машински факултет и одаберу неки примењиви проналазак и можда са минималним улагањима остваре светски профит.

број коментара 5 пошаљи коментар
(субота, 14. јан 2017, 01:13)
radimuikarbusu [нерегистровани]

nijesvebastako

ikarbus vec koristi man motore stojece na svojim autobusima 112N i 218N

iipp sa masinskog fakulteta je samo projektovao ugradnju mercedes motora, ali to nije uradjeno nikad

(субота, 24. дец 2016, 09:47)
anonymous [нерегистровани]

Patentiranje

Da li vi znate koliko kosta jedan medjunarodni patent? Zar zaista mislite da svi imaju novca da plate patent?
Reci cu samo da mnogi nasi mladi naucnici moraju da "omoguce" kradju izuma jer nemaju novca ni za sama istrazivanja pa su prinudjeni da ustupaju prava na koriscenje mnogim drugim licima da bi uspeli u svojoj nameri.

(петак, 23. дец 2016, 16:00)
Rade [нерегистровани]

svaka čast

Od uvek mi je jasno da smo "narod pun genija" ali istovremeno i veoma, veoma lakoverni zašto postoji mnogo dokaza: od političkih pa do, evo i naučnih. Do krađe nebi došlo da je patentiran proizvod na međunarodnom nivou. Hvalili smo se a drugi slikali , prekopirali i proizveli. Da dodam još i da smo licemerni: čudimo se krađi izuma a u Srbiji ima najviše lopova po kvadratnom kilometru, u svetu.

(петак, 23. дец 2016, 15:39)
anonymous [нерегистровани]

Ima li kod nas patentiranja?

Da li nasi mozgovi znaju da postoji nesto sto se zove patentiranje? Ja mislim da je to ta zastita kradje.

(петак, 23. дец 2016, 14:48)
anonymous [нерегистровани]

Inzinjeri

Svaka cast nasim inzinjerima..steta samo sto drzava ne ulaze vise