Прави творац биткојна открио идентитет

Рајт је за три медијске куће, Би-Би-Си, Економист и магазин Џи Кју, дао техничке доказе да подржи своју тврдњу да је он прави творац ове валуте, тиме што је користио новчиће за које се зна да су искључиво у власништву креатора биткојна.

Истакнути чланови заједнице биткојна и основног тима који га развија такође су потврдили његову тврдњу, преноси Би-Би-Си.

Биткојн је од још од стварања 2009. године био обавијен велом тајне, пошто је његов творац био непознат. Као творац је навођен Сатоши Накамото, мада се није знало ко је то, као ни то да ли је реч о псеудониму иза које се крије један човек или више њих.

На састанку са Би-Би-Сијем Рајт је дигитално потписао поруке користећи криптографске кључеве створене у раним данима развоја биткојна.

Ти кључеви су непобитно повезани са биткојнима за које се зна да их је створио Сатоши Накамото, псеудоним који је користио проналазач биткојна на почетку. Медији већ више година покушавају да утврде ко је, или ко су, мистериозни компјутерски стручњаци који су 2009. године створили софтвер за биткоин.

„То су партије коришћене да се пошаље 10 биткојна Халу Финеју у јануару (2009) приликом прве трансакције с биткојном“, рекао је Крег Рајт током демонстрације пред представницима три медија.

Рајт је рекао да ће објавити додатне информације које ће омогућити другима да криптографски провере да ли је он заиста Сатоши Накамото.

За разлику од физичких девиза као што су евро или долар, бикојнима не управља никаква централна банка, већ их генеришу хиљаде рачунара у свету, у процесу који се назива "рударење“.

Та дигитална валута, која функционише кроз ланац компјутерских кодова, постала је популарна међу залуђеницима за технологију, интернет либертаријанцима и инвеститорима авантуристима, пошто омогућава непосредне трансакције, куповину добара и услуга и размену новца без банака, кредитних картица и трећих страна. Из истог разлога су и криминалци почели да користе биткојне.

Обични корисници купују виртуелне валуте преко интернет мењачница, које онда чувају у такозваним „новчаник“ програмима на својим компјутерима.

Преко тог програма се директно може извршити уплата продавцу који прихвата дигиталну валуту чиме се избегава провизија код банака или давање информација о кредитној картици.