С роботом пред олтар и у кревет?

Чувени физичар Стивен Хокинг изразио је велики страх у вези са будућношћу вештачке интелигенције али и људске расе, пише британски Телеграф.

„Успех у стварању вештачке интелигенције могао би да буде најзначајнији догађај у људској историји. Међутим, могао би да буде и последњи“, каже Хокинг.

Хокинг, који је најпознатииј по својој књизи „Кратка историја времена“, пита се да ли човечанство напредује брже него што одваја времена да помисли на могуће последице тог технолошког напретка.

Стивен је фокус ставио на невероватна технолошка достигнућа попут самовозећих аутомобила и дигиталних персоналних асистената као што је "Google Now". Он верује да је човечанство полако ушло у научни домен, који је раније „живео“ искључиво на филму.

„Количина новца који компаније улажу у вештачку интелигенцију врло лако би могла да доведе до тога да на улици ускоро видимо паметне роботе“, сматра Хокинг.

Хокингове бриге врло лако би могле да буду заплет неког хорор филма - и односе се на тренутак када би машине могле да надмудре људе.

„И док је краткорочни утицај вештачке интелигенције ограничен особом која је контролиште, дугорочне последице зависе од тога да ли ћемо моћи уопште да их контролишемо“, истиче Хокинг.

Без обзира на то да ли ће вештачка интелигенција премашити људску, како се Хокинг плаши, већ сада можемо видети како машине замењују људе.

Судећи по истраживању Универзитета Оксфорд, 45 одсто Американаца могло би да изгуби посао због компјутера у наредне две деценије.

Хокинг апелује да човечанство прво размисли пре него што нешто створи.