Античка уметност инспирише научнике

Истраживачи са Универзитета у Аделејду истражују начине како најбоље уградити наночестице у стакло.

„Наночестице и нанокристали су у фокусу истраживања широм света због њихових јединствених својстава која имају потенцијал да донесу велике напретке у подручјима медицине, оптике и електронике“, каже ванредни професор и стручњак за нанотехнологију Хејке Ебендорф-Хајдеприм.

Према његовим речима, процес успешне уградње наночестица у стакло ће отворити пут њиховој употреби као нискоенергетских извора светла, учинковитијих соларних ћелија и напредних сензора који могу да продру у мозак живог човека.

Ликургов пехар, артефакт из четвртог века, који се тренутно налази у Британском музеју у Лондону, направљен је од стакла које мења боју од црвене до зелене зависно од тога да ли светло пролази кроз пехар или се рефлектује од њега. За ово својство заслужне су златне и сребрне наночестице уграђене у стакло пехара.

„Ликургов пехар је предиван артефакт код којег је својство наночестица, сасвим случајно, искоришћено у декоративне сврхе“, каже професор Ебендорф-Хајдеприм, додајући да они желе да користе исте принципе како би могли да искористе наночестице за разне нове напредне технологије.

Наночестице се морају држати у некој врсти раствора. „Стакло је замрзнута течност и уградњом наночестица у стакло оне су учвршћене у калуп који ми сада можемо искористити“, објашњава професор.

Он води трогодишњи истраживачки пројекат истраживања најбољих начина за уградњу наночестица у стакло и открио како реагују на промену температуре или врсте стакла и, на крају, како се те честице могу контролисати и мењати.

„Дошли смо до открића чистом случајношћу. Случајно смо нашли прави тип стакла и праве услове за уградњу нанодијаманата у стакло, стварајући притом један фотонски извор у облику влакна. Сада морамо да пронађемо праве услове за друге наночестице и друга стакла“, каже Ебендорф-Хајдеприм.