Kибернетички војници претња за човечанство?

Већ неколико деценија роботи у индустрији раде послове који су прљави, тешки и опасни за људе. Ове машине су брже, снажније и прецизније од људи, те знатно унапређују обим и квалитет производње.

Али, роботи више нису само физички радници. Ове машине ће у блиској будућности обављати разне услужне делатности као што су одржавање безбедности, маркетинг, чишћење, брига о болеснима, служење гостију и забава.

Андроид по имену „Актроид“, који је у развоју већ 10 година, изгледа као права жена све док му се не приђе на само пар метара раздаљине.

И на удаљености од пар корака, од силикона израђена кожа изгледа прилично уверљиво, као и очи, коса и уопште црте лица.

„Актроид“ је замишљен као робот који ће служити као рецепционар, пи-ар и глумац.

Сваки примерак има другачије лице и може да помера очи, смеши се, те уверљиво мења израз у складу са разговором који води.

И док су ноге ове машине и даље у развоју, робот „Асимо“ који је конструисао произвођач аутомобила „Хонда“, поред финих и сложених покрета руку, може и да трчи и поскакује на једној нози.

То је једини андроид у свету код којег је решен компликован технички проблем везан за брзо кретање у простору - како очувати стабилност у тренуцима када су, као код трчања, обе ноге истовремено у ваздуху. Он служи као рецепционар, промотер и радник у оштећеној нуклеарној централи „Фукушима“.

„Некстејџ“ је робот вишеструке намене који може да послужи као радник на производној линији, али и канцеларијски службеник, у зависности од тога какве му се руке уграде.

Овај робот својом ефикасношћу у раду са документима, може у будућности заувек решити проблем дугих редова испред шалтера.

Медицински роботи у служби лекара и болесника

Осим у канцеларији, роботи ће бити наши компањони и у кући и болници. Робот „Паро“ је бела фокица дуга око 60 центиметара и тешка око 2,7 килограма, намењена за психо терапију.

„Паро“ одговара на речи и мажење окретањем главе, померањем репа и пераја, трептањем и испуштањем гласова.

Илузија реалности постигнута је употребом електричних кола која покрећу торзо, пераја, главу и капке, а која примају информације од чак 30 сензора осетљивих на додир, светлост, температуру и промену положаја у простору. Најинтересантнија замисао конструктора је сензор постављен на брковима.

Поред позитивних психолошких ефеката на људе као што су опуштање и јачање менталне снаге, „Паро“ доприноси и развијању друштвених активности пацијената који међусобно више комуницирају када су у његовом присуству, јер их он наводи на коментаре и разговор.

Управо зато што је намењен за дужности у болничким просторијама, његово крзно је пресвучено посебном хемијском смешом која убија бактерије и ојачано тако да може да издржи и по 100.000 глађења руком пре него што почне да се лиња.

„Терапио“ је робот који је развијен са идејом да помогне лекарима и медицинским сестрама при визитама. Он у својој меморији чува и на дисплеју показује податке о здравственом стању пацијената, те служи као врста покретног медицинског картона. У својој унутрашњости носи апарате за мерење притиска, шприцеве, газе и други потребан медицински материјал, а може и да лампом и камером помогне у прегледу пацијента.

Робот „Терапио“ је програмиран тако да стрпљиво и тихо прати медицинско особље, а његови конструктори кажу да би у будућности могао да послужи и ван болнице као верни помоћник у куповини и преношењу ствари.

Кибернетика нам даје и одела у облику спољних или егзо скелета који људима пружају додатну физичку снагу. Њихова функција је да повређенима омогуће рехабилитацију, да параплегичарима и ампутирцима омогуће кретање, те да војницима и фабричким радницима омогуће подизање до сада незамисливих количина терета.

Одело (кибернетско) Универзитета „Цукуба“, посебно је по томе што је прилагођено раду у условима високе радијације.

Ово „паметно“ одело сензорима „чита“ покрете зглобова и са површине коже очитава слаби електрицитет који мозак упућује у мишиће и тако „схвата“ које мишиће треба да подупре. Информације које шаљу сензори обрађују се у мини рачунару који је уграђен у одело скупа са малим генераторима који га напајају струјом.

Кибернетско одело омогућава радницима у нуклеарној централи у Фукушими да раде у много бољим условима јер елиминише замор који се јавља услед ношења тешког заштитног одела,те пружа додатну снагу за уклањање препрека насталих услед експлозија у реакторима.

То повећава ефикасност и брзину радова на санацији електране, и буквално спасава животе радника од којих су неки у прошлости, због напора, преминули од срчаног удара.

Овај егзоскелет омогућује особи која га носи да подигне терет од око 40 кила, а да се при том осећа као да у рукама држи предмет тежине око два, три килограма.

Масовна отпуштања и војске робота претња човечанству

Иако врло корисни, роботи и кибернетика у будућности човечанству могу донети и зло.

Роботизација чини људе сувишним и може довести до масовних отпуштања радника. Овим машинама не треба пауза, сан, годишњи одмор или породиљско одсуство, те не захтевају плату, здравствено и пензијско осигурање.

Током недавне Међународне изложбе робота у Токију питали смо конструкторе да ли се осећају непријатно у вези са том могућношћу.

„Прво, ови роботи још увек нису савршени и не могу у свему да у потпуности замене људе, тако да то тога (масовног отпуштања људи) неће доћи још извесно време,“ рекао је новинару РТС-а представник компаније „Кавада“, Јуђи Сато.

„Даље, ми сматрамо да друштво у будућности треба да буде такво да роботи раде досадне, а људи креативне послове“, додао је Сато.

Мали, симпатични робот „Дарвин-Оп“, вредан 10.000 долара, учесник је спортске дисциплине „робокуп“ која представља фудбал за роботе и која је званично призната од стране ФИФА.

Сличан минијатурни андроид другог произвођача, висине свега 34 центиметара, тренутно се налази на Међународној свемирској станици где има задатак да јапанском астронауту Коићи Вакати разговором и пуштањем музике олакша шестомесечни боравак у свемиру.

Али, ови наизглед безазлени, минијатурни роботи имају, потенцијално, врло мрачну улогу. Они, док играју фудбал, служе као платформе за проучавање координације деловања машина у групи састављеној само од робота или од робота и људи.

Ово ће у будућности вероватно имати примену у стварању читавих војних формација састављених од самосталних робота, од којих се неки могу и отети контроли.

„У овом тренутку роботима у војној употреби даљински управљају људи, али постоји могућност да у будућности буду створене самосталне војске робота. На томе се већ ради у свету. Тако да истраживање усмерено на кординацију групе робота може имати војну примену“, рекао је за РТС инжењер Јошихиро Шибата из фирме „Сугиура машин дизајн“, која је заступник за продају робота „Дарвин-Оп“.

Шибата не крије своје стрепње у вези кибернетске технологије и своје улоге у њеном развоју: „Искрено, забринут сам. Испадне да сте помогли да се направи Терминатор. Сада се роботи још увек налазе под потпуном контролом људи, али ако у будућности стекну интелигенцију, не знам да ли ће нам бити пријатељи и непријатељи“.