Возила будућности на смотри у Токију

У јапанској престоници Токију одржава се 43. Сајам аутомобила који окупља више од 200 излагача из 11 земаља, углавном Азије и Европе. На сајмишту је постављено 426 возила, од којих се 76 први пут представљају светској јавности.

Средишња тема овогодишњег Сајма аутомобила у Токију су „паметни“ аутомобили будућности, односно возила која захваљујући спољним сензорима очитавају ситуацију на путу, комуницирају са другим аутомобилима и семафорима, и по потреби, аутоматски успоравају, коче или се паркирају покрај пута.

Међу њима има и оних која унутрашњим сензорима очитавају покрете возача и према њима прилагођавају облик возачке кабине.

„Паметни“ аутомобили сутрашњице

У скоријој будућности вожња ће бити безбеднија, удобнија и са много мање стреса, јер ће аутомобили сутрашњице аутоматски подешавати свој положај у односу на друга возила, пешаке и препреке на путу.

„Паметни“ аутомобили ће, на пример, уз помоћ сензора инсталираних дуж пута, возачу говорити где се тачно налазе пешаци, ватрогасна и кола хитне помоћи, које још не може да види, или упозоравати га да ће се светло семафора ускоро променити.

То све ће омогућити правовремену и мирну реакцију возача и осетно смањити број саобраћајних несрећа, објашњавају на штанду „Тојоте“.

„У непосредној будућности биће изузетно важно да се возила повежу са својом околином. Значи, биће развијани системи који ће повезивањем возила са другим возилима, путем и пешацима повећати безбедност саобраћаја. На пример, постојаће комуникација између аутомобила и информатичког центра или између аутомобила и куће“, рекао је за РТС у Токију менаџер Одељења за информатичко планирање корпорације „Тојоте“, Такацугу Косуге.

„Наш систем који повезује возила, путеве и информатичке центре ући ће у комерцијалну употребу 2015. године“, прецизирао је Косуге.

У Јапану већ сада 70.000 возила „Тојоте“ врше корисну друштвену функцију тако што аутоматски преносе информације о закрчености путева локалним властима, ватрогасцима и предузећима.

„Овај систем помаже локалним властима да смање саобраћајне гужве, а транспортним и доставним предузећима да боље испланирају руте за дистрибуцију. Информације које шаљу наша возила могу и да помогну локалним управама у превенцији или смањењу последица несрећа“, објашњава инжењер „Тојоте“ Јуђи Амано.

Осим повезивања више возила у јединствену комуникациону мрежу, још један битан смер развоја аутомобилске компјутерске технологије је интеграција возача и возила.

„Тојотино“ концепт возило „ФВ-2“ има за циљ фузију ума и тела возача са машином. Сензори, камере и микрофони хватају покрете, израз лица и глас возача.

Возило мења смер, брзину, па и сопствени облик у складу са понашањем и расположењем возача.

Све бројнија еколошка возила попут хибрида или аутомобила на електрични и водонични погон у блиској будућности знатно ће допринети смањењу гасова који штете људском здрављу и изазивају глобално загревање. Они ће омогућити и огромне уштеде новца, енергије и природних ресурса.

Футуристичка возила на електрични погон

Ове године посебну пажњу привлаче еколошка возила која не користе бензин. „Нисанов“ модел „лиф“ (лист), један је од ретких аутомобила на електрични погон који се већ масовно производи.

Овај мали породични аутомобил скромног изгледа кошта око 20.000 евра и са једним пуњењем акумулатора прелази око 130 километара.

У будућности, међутим, еколошки чиста возила неће морати да буду скромног изгледа. Атрактивни електрични спортски аутомобили „Мицубишија“ и „Нисана“, као и „Кавасакијев“ фантастични мотор су примери за то.

Највећа атракција сајма у Токију је концепт мотоцикл компаније „Кавасаки“ под ознаком „џеј“. Њега ће покретати електрична струја која ће долазити из никл-водоничног или литијумског акумулатора. Ова машина током вожње може да мења изглед попут трансформерса, до сада виђених само у стриповима и научнофантастичним филмовима.

Идеја конструктора је била да омогуће возачу да мења конфигурацију у зависности од своје жеље или потребе. Тако ће будући власници овог мотора моћи да са једном машином доживе брзу и узбудљиву, али и лагану и пријатну вожњу.

„Према нашој филозофији, постоје две врсте вожње: за забаву и за опуштање. Прва је спортска, а друга лагана вожња у којој можете да се опустите и уживате. У прошлости оне нису биле оствариве заједно. Међутим, у моделу 'џеј' ми желимо да обе остваримо заједно, па стога настојимо да их објединимо тако што ћемо у истом мотору имати две конфигурације - за забаву и за опуштање“, рекао је дописнику РТС-а у Токију Кен Ондо, представник Фабрике мотоцикала и мотора групе „Кавасаки“.

Ко је присутан, а ко није на Токијском сајму аутомобила

У Јапану постоји чак 14 прозвођача возила и 15 различитих брендова, а највеће јапанске фабрике попут „Тојоте“ и „Нисана“ доминирају сајмом у Токију.

Неки од јапанских произвођача, попут „Хонде“, имају и сопствене роботе. Технологија развијена током конструкције робота „Асимо“ уграђује се у аутомобиле и друга возила те компаније.

Зато можда и није чудно да у Земљи излазећег сунца чак постоји и колеџ са факултетима који су специјализовани за одгој кадрова за аутомобилску индустрију, где тренутно учи 800 студената. Они уче електротехнику, машинство, аутомеханику, информатику и оптику.

Од страних произвођача највећу пажњу јапанских посетилаца, као и у прошлости, привлаче атрактивни штандови „Мерцедеса“, „Поршеа“ и других немачких прозвођача који су и на Далеком истоку симбол квалитета, луксуза и друштвеног статуса.

Међутим, као и прошлог пута, одсутни су највећи амерички произвођачи чији се аутомобили слабо продају у Јапану због веће потрошње горива и мање доступности делова, а Американци тврде, и због тога што њихова возила не уживају повластице које купцима домаћих аутомобила даје јапанска влада да би поспешила потрошњу и тако стимулисала економију.

Такође, одсутне су и луксузне италијанске марке „Ферари“, „Ламборгини“ и „Бугати“ који су у прошлости били објекат великог интересовања на овој манифестацији, али нису оствариле продајне резултате који би оправдали даљи насуп на сајму.

Американци и Италијани последњих година су одлучили да се сконцентришу на кинеско тржиште, које расте експоненцијално захваљујући богаћењу становништва, и на којем нема јаке конкуренције домаћих произвођача, како је то случај на зрелом јапанском тржишту.