Бежичним интернетом против цунамија

Група истраживача из Бафала тестира специјалну подводну бежичну интернет везу у језеру, како би покушала да на великим дубинама детектује све промене, за које верује да би могле да помогну у предвиђању доласка цунамија или неке друге природне катастрофе, пише Би-Би-Си.

Цунами се дефинише као серија таласа која настаје услед поремећаја воденог стуба, односно вертикалног кретања водене масе и обично је изазван неком подводном активношћу попут земљотреса.

Испитивања које научници тренутно врше, требало би да им олакшају начин на који ће предвидети долазак разарајућих таласа, унапреде систем упозорења и тако на време крену у евентуално збрињавање угроженог становништва.

Крајњи циљ је стварање поузданог начина и успостављање стандарда у подводним комуникацијама, интеракције и олакшавање дистрибуције и дељење информација о томе какве се промене дешавају на великим дубинама.

За разлику од стандардне вај-фај мреже, која користи радио везе, подводна технологија коју тестирају за свој рад користи звучне таласе.

Радио таласи су способни да продиру кроз воду, али уз ограничен домет и стабилност, док звучни таласи обезбеђују боље могућности - што је делимично потврђено уз помоћ многих водених створења - попут китова и делфина.

Подводна бежична комуникација је могућа од пре извесног времена, али је проблем у томе што различите организације користе одвојене системе, па је комуникација између њих отежана.

Неке организације користе, на пример, акустичне таласе са дна мора које шаљу на бове које се налазе на површини мора, али због разлике у инфраструктури ове податке је немогуће брзо проследити и поделити са онима које рецимо прикупља морнарица.

Због тога се тим са универзитета у Бафалу прихватио посла стварања професионалног стандарда који би омогућио лаку и несметану комуникацију и дељење информација о томе шта се дешава испод површине воде.

„Јединствена бежична мрежа ће бити у стању да нас снабдева подацима које ћемо моћи да анализирамо практично истог тренутка када их добијемо, у реланом времену, а резултатима ће након тога моћи да приступи буквално свако са неким паметним телефоном или компјутером, што је изузетно важно у тренутку када почиње цунами или нека друга катастрофа, и сигурно ће помоћи да се спасу животи угрожених људи“, сматра Томазо Мелодија, руководилац истраживања.

Последње истраживање обављено је на језеру Ири у Бафалу, када је истраживачки тим у воду испустио два сензора-предајника од 18 килограма, преко којих су били способни да информације шаљу лаптопом.

У будућности, научници се надају да ће овакви сензори моћи да открију и решавају и неке проблеме загађења животне средине, а јединственим системом комуникације свакако ће бити могуће брже и лакше скупљање података са разних извора, а њиховом комбинацијом и анализом доћи до ефикаснијих резултата.