Куповина се сели на интернет

Када одлучују шта ће купити, па чак и када су у питању храна и пиће, потрошачи у Србији све чешће користе интернет као извор информација. Трговина и услуге све бржим корацима селе се у онлајн простор, што компанијама доноси уштеде, а потрошачима комфорнију куповину.

Прошле године купци у Србији највише су претраживали интернет пре путовања и куповине малих техничких уређаја. Већина почне са претрагом недељу дана пре доношења коначне одлуке.

То су резултати истраживања „Гугла“ спроведеног у сарадњи са компанијама "IAB Еvrpa" и "ТNS Infratest". У истраживању је учествовало више од 2.500 посетилаца сајтова у 26 земаља.

Посматрано је 36 различитих категорија, од малопродаје до финансија. Трговина и услуге се све бржим корацима селе на интернет, што компанијама доноси уштеде, а потрошачима комфорнију куповину.

Према речима трговаца, интернет игра све важнију улогу и када се бирају храна и пиће.

„У нашој компанији свакога месеца куповина преко интернета бележи раст од 15 одсто, што је значајно више у односу на традиционалну куповину. Најчешћи купци, односно корисници овог сервиса јесу брачни парови са децом који су запослени, као и особе са инвалидитетом које све више користе услуге овог сервиса“, рекла је Оливера Ћирковић из „Универекспорта“.

Просечна потрошачка корпа у онлајн куповини, истакла је Ћирковићева, знатно је већа него у традиционалној, што је такође значајан податак.

Чак 69 одсто оних који су који су у Србији купили нешто у малопродаји претходно је претражило интернет, а само 18 одсто куповина учињено је онлајн. У Словенији, на пример, број таквих трансакција већи је за пет посто.

Велика Британија и скандинавске земље највише су одмакле у коришћењу интернета при куповини. Стручњаци кажу да у нашем региону та област није довољно искоришћена.

„Тржиште електронске трговине Србије расте просечном годишњом стопом већом од 50 одсто. Да бисмо то одржали или повећали потребно је увести нови Закон о платним услугама који ће увести појам електронског новца и могућност плаћања мобилним телефоном и променити Закон о рачуноводству који ће увести појам електронске фактуре“, презизирала је Jелена Јовановић из Привредне коморе Србије.

Интернет куповини иде у прилог и то што више од два милиона и 400.000 грађана Србије користи интернет свакодневно или скоро свакога дана, што је 300.000 више него прошле године. 

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 11. окт 2013, 13:11) - www.mbt66.eu [нерегистровани]

Kupovina se seli na internet ;-)

Istina, evo i moju zbirku komentara možete nabaviti na Internetu.

(петак, 11. окт 2013, 10:04) - Preduzetnik [нерегистровани]

Probao, imam svoju internet trgovinu ali...

Prodaju putem interneta organizuju uglavnom velike kompanije i dobrostojeća preduzeća, dok većina maloprodoaja ne želi da se na ovakav način izbori za tržište. Da li je to posledica neupućenosti ili kao što pomenuste nisu jasnije regulisana pravila elektronskog bankarstva. Iz mog iskustva veliki su nameti usluga elektronske naplate jer same banke koriste informatičke usluge nekih agencija i samim tim su krajnji kupci na gubitku jer se u cenu proizvoda uračuna i iznos za ovu uslugu a to je: 2,5 do 5 % po transakciji naplate platnom karticom, do 30 centi ako je iznos transakcije manji od 1000 dinara i na sve to PDV. O mesečnom održavanju i otvaranju stranice za naplatu preko interneta da i ne govorim. Sa druge strane većina maloprodaja ne vidi perspektivu svog poslovanja preko interneta jer ih agencije blago rečeno deru za usluge.