Монтажна трака која је променила свет

Амерички предузетник и индустријалац Хенри Форд, пре тачно 100 година, започео је радикалну трансформацију производње увођењем монтажне траке. Није ни слутио колики ће утицај имати не само на ефикасност већ и на животе људи и социјалну структуру друштва.

Драстично смањујући трошкове производње коришћењем стандардизованих делова и прецизном поделом рада, Фордове фабрике су успевале да обичном човеку омогуће да има луксуз, слободу и све оно што аутомобил пружа.

Друге гране индустрије ускоро су прихватиле иновације и данас све фабрике, било да производе овсене пахуљице, намештај или авионе, примењују исти принцип монтажне траке који је устоличио Хенри Форд.

Пре него што је осмислио монтажну траку, велики амерички индустријалац гледао је да на све начине упрости производни процес.

„Ако бих могао да уштедим сваком свом раднику по 50 корака дневно, могао бих да сачувам миље до краја године“, рекао је Форд једном приликом.

Форд је до те мере стандардизовао возила и делове потребне за њихово склапање да је смислио и ону познату крилатицу: „'Модел Т' је доступан у свим бојама које муштерије желе све док је то црна.“

Међутим, и поред свих мера, Форд није био задовољан, трошкови су и даље били превисоки, а количина премала за „огромне бројеве“ које је амерички индустријалац желео. Све се променило 7. октобра 1913. године када је Форд у својој фабрици, названој „Кристална палата“, у Детроиту отворио прву монтажну траку.

Истини за вољу, није то била монтажна трака какву данас познајемо, већ су за сваки аутомобил који је склапан везивали конопац и вукли га средином фабрике, док су радници са стране додавали делове. Касније су средином фабричке хале пролазиле шине по којима су гурани несклопљени аутомобили.

Препуни возови доносили су делове који су крановима истоварани, а покретне траке су их доносиле до радника.

„Била је то права кошница. Када је тек отворио фабрику састављано је око 100 возила дневно, а увођењем новог система бројка се попела на хиљаду, што је скоро равно продуктивности данашњих фабрика“, објашњава историчар Боб Крипке.

Фордових 13.000 радника произвело је 1914. године око 300.000 аутомобила - више него што је свих његових 300 такмаца успело да произведе са 66.350 радника.

Продуктивност и радничке плате руку под руку

Специјализација и упрошћавање посла на монтажној траци значило је и да Форд више није морао да користи мајсторе, већ је могао да запошљава слабије образоване раднике којима би било довољно да науче тек неколико једноставних корака.

Монотони рад има и своје мане, а Форд, за разлику од многих капиталиста тог времена, сматрао је да радници треба да буду боље плаћени, па је у складу са повећањем профита дизао и радничке плате.

Иако је веровао да треба побољшати радничка права, Форд није имао много поверења у радничке синдикате, сматрајући да је њихово деловање под утицајем политички мотивисаних вођа.

Упркос скупљој радној снази, ефикасност је омогућила Форду да смањи цену „модела Т“ са 850 долара, када је представљен, на невероватних 260 долара.

Професор са Универзитета „Нортвестерн“ Стефан Барнет истиче да су стандардизација и увођење монтажне траке имали огроман утицај на све аспекте живота.

„Најважније је што је то довело до нижих трошкова у производњи, квалитетнијих и поузданијих производа. Монтажна трака смањила је време потребно за састављање 'модела Т' са 12,5 сати на само 93 минута“, објашњава Барнет.

Већа продуктивност значила је већи профит, од чега се део враћао радницима кроз веће плате. Радници су због тога имали више новца за куповину, стварајући повољан циклус привредног раста.

Монтажна трака је такође променила начин на који су људи живели и радили, убрзавајући прелазак људи из руралних у урбане средине.